Велика бламажа градских власти због ФК “РАДНИК”

Бламажу коју су доживјели након сједнице Скупштине ФК “Радник”, представници бијељинске власти чини се да веома тешко подносе.

Република Српска 15.04.2020 | 11:57

Нови Управни одбор, који су покушали да инсталирају овом удружењу грађана, распао се након само неколико сати, јер је код већине именованих морал био изнад личних интереса. На све то надовезала се реакција спортске јавност у Семберији која гласно негодује због смјене Младена Крстајића, без иједног изреченог аргумента.

Како би покушали да оправдају протјеривање, како рекоше, “искреног пријатеља, за кога су врата клуба увијек отворена”, локални властодржци су покренули кампању блаћења најуспјешнијег предсједника кога је Радник имао у својој историји.

Према старом добром рецепту, фабрикују се афере, наивне конструкције, које за циљ имају да преобрате став јавности и представе Крстајића као “пљачкаша пара семберског народа”.

Управо то “пребројавање крвних зрнаца” како Крстајићу, тако и комплетном тиму Радника, једна је од најогавнијих конструкција која је могла бити упућена било коме, па и овогодишњем учеснику УЕФА Лиге Европе.

“Афера Мемишевић”, од које су одустали још на самој Скупштини клуба, схвативши да о теми не знају ништа, вратила се као бумеранг онога тренутка када се сам играч обратио јавности  и демантовао њихове наводе.

„Дугови Радника” су прихаћени као тема још на претходној Изборној скупштини, када су делегати потврдили да је је Крстајићева управа вратила претходна дуговања, а да им Градска управа није исплаћивала транше према претходно потписаном уговору.

“Кум Младена Крстајића” је покушај афере, како се не би одмах замјерили Крстајићу, али би му индиректно свалили на плећа терет наводне “кривице”.

Читава прича смјештена је у признање новог руководства Радника о томе ко уствари сада управља клубом.

Из тога проистиче и ко ће управљати новчаним токовима, процентима и траншама, односно ко врши лоботомију “Радника”, како би се заборавиле чињенице, да је…

– Младен Крстајић на чело ФК Радник из Бијељине дошао 22. јануара 2015. године, наслиједивши на том мјесту садашњег замјеника градонечелника.

– Клуб је у том тренутку заузимао претпосљедње мјесто на табели Премијер лиге БиХ са само двије побједе из 15 утакмица.

– Већ на крају такмичарске 2016. године, Радник је, под вођством Крстјића освојио први национални трофеј Купа БиХ и по први пут у историји се пласирао у УЕФА такмичења.

Бијељински клуб је, такође у том петогодишњем мандату, опет по први пут у својој историји, дао А репрезентативце директно из својих редова.

– Радник се “устоличио” као најстабилнији клуб у БиХ, који је сваке сезоне међу првима добијао лиценце за домаћа и европска такмичења.

– Да би се потврдио раст бијељинског клуба, у 2019. изборено је друго учешће у УЕФА Лиги Европе.

– На Градски стадион дошли су Ненад Бјековић, Звонимир Вукић, Саша Илић, Горан Ђоровић, Милан Смиљанић, Славољуб Муслин и бројни други…

– Амбасадор фудбала Републике Српске према избору ФС РС је Младен Крстајић, који је и носилац звања најбољег спортског радника у Српској.

Чему сада иде Радник?

Судећи да према томе ко је Крстајићу био претходник на мјесту предсједника, односно која му је данас улога, јасне су разлике двије епохе и два поимања спорта.

А онда се деси и иронија.

– Према избору Градске управе и градског медија, најуспјешнији за 2019. годину у области спорта су:

– Фудбалски клуб „Радник“, најбољи мушки спортски колектив у прошлој години.

– Велибор Ђурић (капитен Радника) најбољи је спортиста града Бијељина.

 (Двогледи)