Из Владе Републике Српске излазе нетачне информације - Хоће ли неко одговарати?!

Република Српска била је јуче присиљена платити већу каматну стопу на петогодишње обвезнице да би успијела продати хартије од вриједности у износу од 33 милиона марака.

Република Српска 07.04.2020 | 10:17

„На јучерашњој аукцији обвезница Републике Српске Министарство финансија је успјешно продало укупну понуду петогодишњих хартија од вриједности Републике Српске, у износу 35 милиона КМ. Емисија је реализована уз дисконтну цијену, а остварена је каматна стопа од три одсто. Укупна вриједност приспјелих понуда је износила 52.985.243 КМ. Потражња за обвезницама је износила 55.305.000 КМ у номиналном износу, што је за готово 60 одсто више од понуђене количине обвезница”, саопштено је из Министарства финансија РС.

Међутим, у Извјештају о резултатима аукције 39. емисије обвезница Републике Српске са Бањалучке берзе наведено је да је у јавној понуди обвезница РС данас уписано 35.000 обвезница у вриједности од 33.393.500 КМ.

Увидом у Јавни позив за упис и уплату 39 емисије обвезница РС јавном понудом свим домаћим и страним физичким и правним лицима видљиво је да је планирани износ емисије 35 милиона по фиксној каматној стопи од два одсто на годишњем нивоу. 

Међутим, очигледно је да обвезнице нису могле да буду продате под тим условом па је то учињено по каматној стопи од три одсто.

Поред овог задужења обвезницама, Република Српска планира и задужење од 300 милиона марака новом емисијом обвезница на Бањалучкој берзи. Каматна стопа је фиксна и износи два одсто на годишњем нивоу. 

Влада је за ту емисију без објашњења укинула валутну клаузулу коју је првобитно прописала, што представља ризик и одбија инвеститоре у државне хартије од вриједности.

Међутим из Владе Републике Српске су реаговали на ове информације,

Министарство финансија Републике Српске у јучерашњем саопштењу о резултатима аукције обвезница није изнијело неистине, јер је Република Српска на тржишту хартија од вриједности продала свих 35.000 обвезница по дисконтној каматној стопи, а не купонској, чиме је Република Српска у веома тешким временима по здравље становништва и привреду реализовала 33.393.500 КМ.

Вриједност потражње је далеко премашила понуду за чак 60 одсто, о чему смо информисали јавност.

Тржиште државних хартија од вриједности је важан дио општег финансијског тржишта. Вишак новца којим банке/инвеститори располажу показатељ је ликвидности односно позитивног стања финансијског система што и омогућава финансирање потреба државе кроз пласман хартија од вриједности. У складу са законим понуде и потражње се, на тим тржиштима, формира ефективна каматна стопа.

Стопа приноса државних хартија од вриједности зависи од врсте хартија и рејтинга земље која их емитује, али првенствено од опште ситуације на финансијским тржиштима.

Република Српске је до сада продавала краткорочне хартије од вриједности са каматном стопом нула, а дугорочне са премијом, што је медијима жељним сензационализма промакло или нису жељели да објављују такве информације у којима је Република Српска имала знатно повољнији однос као понудилац хартије од вриједности, јер је добила више него што је нудила.

Издавање односно емисија државних хартија од вриједности има предности у односу на остале начине задуживања јер је транспарентније, даје могућност да држава провјери оправданост задуживања у јавности као и да становништво оствари приносе посуђивањем средстава држави.

У ситуацији које је у свијету изазвала пандемија корона вируса, али и генерално говорећи, државе се готово увијек задужују на финансијским тржиштима, а не код комерцијалних банака.

Република Српска као и све земље окружења и свијета новим задужењем настоји да обезбједи довољно ликвидних средстава којим би се потпомогао и убрзао опоравак становништва и привреде од штетних посљедица вируса корона.

Сваком ко има елементарно знање о функционисању тржишта јасно је да се злонамјерним и неистинитим текстом који сте објавили наноси немјерљива штета Републици Српској у условима пандемије корона вируса, чиме сте нарушили углед Министарства финансија, Владе Републике Српске, али и своје матичне куће, питање је само ко ће за то сносити одговорност.

(БН/Цапитал)