Како ће се пунити Фонд солидарности у Српској?

Након што је премијер Српске Радован Вишковић крајем марта позвао све запослене у јавном сектору да се на добровољној основи одрекну дијела плате који ће бити уплаћен у Фонд солидарности за санирање штата због вируса корона, у јавности су се појавиле информације да је добровољно одрицање праћено притисцима на запослене у јавном сектору.

Добар дио јавности у Српској скептичан је према Фонду солидарности који је формиран након поплава 2014. године.

Тада је прикупљено десетине милиона марака за помоћ становништву и санацију штета али надлежни никад нису званично објавили гдје је и како новац утрошен. Ипак, власти у Српској препоручују радницима у јавном сектору да се одрекну дијела примања.

“Ово је нешто што ће сви запослени који се одлуче да то раде морати да потпишу изјаву да су сагласни да то што они хоће или желе да дају у фонд солидарности то ће бити ствар њиховог личног избора”, каже Радован Вишковић, предсједник Владе РС.

Међутим, одрицање ипак није ствар личног избора. Према нашим сазнањима, највише притисака има у основним и средњим школама. 

Просвјетним радницима већ су достављени обрасци које треба да потпишу. Речено им је да да сами одлуче да ли ће дати 5,10 или 20% одсто. Поред тога, добили су и термине за потписе уз упозорење надређених да је долазак обавезан, а ако не желе потписати да морају написати 0 одсто. 

Међутим, из ресорног министарства поручују да нико није присиљен већ да је то препорука министарства.

“Сви они који из разлога себи својствених немају могућност или не желе да се  одрекну свог личног прихода у циљу добровољног давања за Фонд солидарности за обнову Српске имају право и то је више пута у медијима да ли постоје инсинуације хоће ли или неће ја не улазим у то али јасан је став министарства и Владе Републике Српске", сматра Наталија Тривић, министар просвјете и културе РС.

Из синдиката управе поручују да је принцип добровољности замијењен притисцима на запослене у јавном сектору да морају да се одрекну дијела плате. Кажу да су обавијестили раднике да не смије нико да их уцјењује, а уколико се то деси, да ће јавно објавити имена свих оних који утичу на раднике. 

“Уколико још добијемо било какав позив да неко врши притисак да ћемо ми именом и презименом изаћи из које странке он долази и да ми с тим немамо проблем. Радници у РС увијек су били солидарни и кад се стварала ова РС није ју стварало 10 политичара у овој држави већ су је стварали грађани”, истиче Божо Марић, предсједник Синдиката управе РС.

Надлежни су најавили да би у Фонд солидарности требало да се слије 500 милиона марака. Чак и да присиле све све запослене који су на буџету да дио плата преусмјере у тај фонд, та цифра се тешко може достићи, сматрају у опозицији. Поручују  да нико не треба да пристане на уцјене власти.

“Позивам раднике да не пристају на рекет на уцјене јер отимање је класичан рекет и нико не треба да потпише ову уредбу владе они који су се обогатили у протеклом периоду они треба да сносе терет кризе и свака земља покушава спасити привреду и платити све, једино у РС се покушава криза ријешити тако што ће се узети још више пара од радника”, каже Небојша Вукановић, посланик СДС-а у НС РС.

Иако власт у Српској увјерава да је буџет ликвидан, Република Српска задужила се крајем марта за 300 милиона марака новом емисијом обвезница, чијом реализацијом ће прекршити Одлуку о дугорочном задуживању.

Да би се наставило са задужењима, потребна је сагласност Народне скупштине. То би могао да буде један од разлога што је власт у Српској одлучила да суспендује рад Парламента како би одлуке о задужењу могла да донесе предсједница Српске Жељка Цвијановић, која, у условима ванредног стања, има овлаштења да доноси уредбе са законском снагом.  

БН ТВ