"Централна банка не може да купује обвезнице"

Буџетима и економији у БиХ погођеним пандемијом вируса корона недостају милиони марака, Централна банка има више новца него што јој је потребно, а да ли те паре можемо да искористимо и под којим условима – струка и политика никако не могу да се договоре.

Босна и Херцеговина 02.04.2020 | 19:09

Политички представници Српске, међу којима и министарка финансија Зора Видовић, од тренутка избијања пандемије траже да ЦБ БиХ ослободи вишак новца, док из те банке и из Федерације углавном ћуте, или су против, што је довело о стварања теорије како су Српској милиони марака потребнији него ФБиХ.

Видовићева је предложила измјене Закона о Центраној банци, у смислу да ЦБ из вишка девизних резерви купи обвезнице ентитета, и тако упумпа бар дио од 850 милиона КМ (колико има преко износа потребног за стабилност марке). 

Такође, затражила је да ЦБ БиХ пословним банкама смањи стопу обавезне резерве са десет на пет процената.

Колико би се овим другим потезом ослободило домаћег новца није помињала, али је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик раније говорио да је у питању цифра од око 2,5 милијарде марака.

За сада нисмо добили одговор на питања која смо упутили ЦБ БиХ. Међутим, економиста Славиша Раковић сматра да не постоји могућност да наша Централна банка директно кредитира буџете у БиХ.

-БиХ је преузела режим монетарне политике Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Један од критеријума за придруживање, из копенхагеншких принципа, јесте управо карактер монетарне политике која се води. Да скратимо, он предвиђа да централне банке не могу кредитирати буџете. Дакле, као што сте видјели у ЕУ, механизам кредитирања дефицита одвија се кроз банкарски систем гдје централне банке убризгавају новац у пословне банке, а онда оне кредитирају буџете. Дакле, имамо непрепознавање механизма од стране министарке финансија – каже Раковић за Српскаинфо.

Не искључује могућност да БиХ може да изведе ову операцију по правлима ЕУ, али каже да је питање колико то реално може да утиче на ситуацију у земљи.

-Мислим да нема такве материјалности како се приказује да би то било спасоносно рјешење – каже Раковић.

Али, када је ријеч о смањењу обавезне резерве за пословне банке код Централне банке, како би на тај начин њима на располагању остало више пара, Раковић наглашава да је то „апслутно могуће извести по садашњем закону“.

-Одлуку о стопи обавезне резерве доноси гувернер односно Управно вијеће Централне банке БиХ, ту нема никаквих препрека. Треба само израчунати колико је то новца. Друго, са банкарском пословном заједницом, која је најмањим дијелом у рукама домаћег капитала, треба видјети под којим условима би могло доћи до кредитирања буџета – каже Раковић.

Мира Пекић, посланица ПДП у Представничком дому БиХ сматра да ЦББиХ теоретски, има могућност смањења стопе обавезне резерве.

-Међутим, ако нам је познато да се на рачунима ЦББиХ тренутно налази 5,5 милијарди КМ депонованих од стране комерцијалних банака, а од тога је 2,7 милијарди КМ обавезна резерва, видљиво је да банке нису пласирале новац који је вишак изнад обавезне резерве и који износи 2,8 милијади КМ. То значи да банке данас имају новца и да је банкарски систем ликвидан, али посебна прича је политика самих комерцијалних банака – каже Пекићева за Српскаинфо.

(Српскаинфо)