Прва помоћ БиХ дошла је из Сједињених Америчких Држава

Јучер су камиони помоћи из Србије стигли у Републику Српску, медијски п(р)опраћени тако да се ни случајно не може десити да неко не зна за то. Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ, био је децидан: “Не ради се само о материјалним средствима које ћемо добити, а која су веома важна, него и о сазнању да Србија брине о Републици Српској. Како сам у разговору с предсједником Србије, Александром Вучићем, могао да закључим и по његовим ријечима¬ – док је Србије биће и Републике Српске и то желим да пренесем свим људима и у Републици Српској”. 

Из Србије је, како су медији објавили, у Републику Српску стигло пет клиничких и пет транспортних респиратора,  30.000 епидемиолошких маски Н95, 2.000 заштитиних одијела, 200 наочала, 50.000 рукавица, те лијекови. У име Владе Републике Српске Вучићу се захвалио и премијер Радован Вишковић наглашавајући како је “важно што прва помоћ долази из Србије“.

У вријеме када се цијели свијет суочава с пандемијом коронавируса несумњиво је значајна свака помоћ која дође, поготово у медицинском материјалу, како би грађани имали што бољу здравствену заштиту, јер битан је сваки људски живот.

“Челично пријатељство”

Но, питање је да ли се помоћ у вријеме пандемије злоупотребљава у политичке свхе?

Александар Вучић, предсједнике Србије, обраћајући се грађанима још 15. марта, дакле непосредно након почетка пандемије коронавируса, био је више но јасан, “Кина је једина која може да помогне Србији”, при чему је поручио и да “не постоји велика међународна, нити европска солидарност”, назвавши је “бајком на папиру”. Заузврат је Вучић Кини понудио “челично пријатељство”. 

Европска унија, али и НАТО, изграђени су на заједничким вриједностима од којих је можда чак и на првом мјесту – солидарност. У вријеме када је Вучић давао ову изјаву државе су суочене с пандемијом затварале границе и уводиле превентивне мјере како би заштитилие своје грађане од опасног вируса из – Кине. Управо криза изазвана пандемијом била је повод десничарским лидерима у Европи, првенствено у Аустрији и Италији, да нападну на универзалне вриједности међу којима је прва солидарност, тврдњама како је Италија остављена сама, те изјавама аустријског канцелара да “у Еуропи можете видјети да солидарност не функционира када ситуација постаје озбиљна”, док је и његова влада подузела једностране мјере.

Као и безброј пута до сада Република Српска је показала да слиједи политике званичног Београда, а њени лидери још раније, јавно су рекли да ће у вањској политици слиједити Србију. Србију која се у овој кризи, како већ пишу аналитичари, одлучила да се дефинитивно опредјели на коју ће страну и да напусти политику “сједења на двије столице”. Због солидарности, односно изостанка солидарности Запада, како је, је ли, Вучић и најавио.

Два дана након тога, 17. марта 2020, Вучић је изјавио да ће Србија наредних дана извести дио хране, нарочито брашна, у земље региона, јер “хране и прехрамбених артикала имамо и више него довољно. Због тога, нешто хране ће бити извезено, најприје у БиХ и Републику Српску. Имамо молбу и из Сјеверне Македоније и то ћемо услишити. Пробаћемо исто и са Црном Гором да урадимо”. Подсјетимо, 16. марта је Влада Србије донијела одлуку да неће извозити жито “због стабилизације домаћег тржишта”. 

Како Русија и Србија штите своје интересе

Забрана извоза пшенице из Србије представља проблем за Црну Гору, како је објавила београдска Бета уз разговор с власником компаније Монтемлин, Жарком Ракчевићем, који је рекао: “Ова ситуација, реално, јесте роблем за Цору Гору, мада је мени сасвим разумљиво да Србија, а пре ње и Русија, штите своје интересе и воде рачуна о билансним потребама свог становништва. Моја компанија је до сада две трећине пшенице увозила из Русије, а 25 одсто из Србије.”

Црногорски министар пољопривреде Тарзан Милошевић оптужио је Владу Србије да је забраном извоза жита прекршила ЦЕФТА споразум, али и поручио да таква одлука неће изазвати несташисе пшенице и брашна у Црној Гори. Како би спријечили несташицу брашна црногорски млинари су уговорили набавку 6.000 тона пшенице из – Француске.

И док смањује своју робну размјену с Црном Гором, критикује Косово јер је донијело одлуку о потпуном укидању такси на увоз робе из Босне и Херцеговине и Србије, с тим што се према Србији постепено уводи реципроцитет, Вучић несебично помаже Додику и Републици Српској.

Зашто је битно наглашавати да је прва помоћ у Републику Српску дошла баш из Србије, да је дошла захваљујући способностима Александра Вучића, и да је та помоћ из Кине?

Из простог разлога што то није прва помоћ која је дошла у Републику Српску за борбу против коронавируса, али чини се да није политички “подобна”, јер се ради о помоћи Сједињених Америчких држава и Европске уније.

Помоћ држави

Прва серија хуманитарне помоћи Владе Сједињених Америчких Држава стигла је у Босну и Херцеговину – 23. марта 2020. Помоћ је стигла авионом војске САД-а који је слетио на Међународни аеродром Сарајево, и донирана је Оружаним снагама БиХ. У првој серији помоћи налази се медицински материјал и друге важне потрепштине, саопћила је Амбасада САД-а на званичном Тwиттер профилу. Дакле, помоћ цијелој БиХ, тиме и Републици Српској.  

Ериц Нелсон, амерички амбасадор у БиХ, неколико дана касније је, гостујући у програму Н1 телевизије, изјавио: “Сад видимо и неке резултате наших напора. Разговарао сам с министром здравства РС овог викенда и он ми је пренио колико је помоћ нашег Центра за контролу болести, ЦДЦ-а, била важна и како је помогла Републици Српској да учинковитије реагира на ову ситуацију. Годинама смо опредијељени и радимо као добар партнер.

Иако смо сада и сами под нападом овог вируса, још увијек пружамо материјале и финансије за помоћ БиХ. Прошле седмице смо отворили зрачни мост за доставу материјала из Европске команде који су намијењени Оружаним снагама за одговор на кризу. Јучер смо издвојили прву траншу за подршку активностима СЗО-а и УНИЦЕФ-а овдје у земљи.” 

САД издваја 1,2 милиона долара помоћи БиХ, али како је амбасадор рекао: “Министарство сигурности има улогу координатора, како би међународна заједница, под водством УН-а, могла имати јединствену адресу с које добија захтјеве по којима онда може поступати. Тај процес мора бити транспарентан и под надзором. То је опредјељење САД-а и ми очекујемо од УН-а, али и од Министарства сигурности да одиграју ту важну улогу централне координације”.

Високи представник у БиХ, Валнетин Инзко, након састанка на коме било више од 50 учесника, међу којима и све чланице ПИЦ-а најавио је велику помоћ БиХ, као и да ће ММФ Босни и Херцеговини ставити на располагање 150 милиона еура.

Управо јучер, кад су стигли камиони помоћи из Србије, стигла је и помоћ Институту за јавно здравство Републике Српске и кантоналним болницама у Сарајеву, Мостару и Тузли, односно 2.500 тестова на коронавирус које је финансирала Европска унија, а чију набавку је обезбиједио Развојни програм УН (УНДП), саопштено је из Делегације ЕУ у БиХ.

Лажне вијести

Истовремено, објављено је и да док Кина, Русија, Куба и Вијетнам шаљу заштитне маске, Европска унија припрема досад највећи фонд за помоћ господарствима. Тхемосцоwтимес.цом је 26. марта објавио да је талијански дневни лист Ла Стампа писао како је 80 одсто помоћи Русије Италији бескорисна, наводећи да је Русија Италији послала 600 вентилатора, 100 војних виролога и епидемиолога након разговора предсједника Руске Федерације Владимира Путина и талијанског премијера Гиусеппеа Цонтеа. У тексту се наводи и како Путин користи геополитичке и дипломатске могућности с пакетима помоћи названим “од Русије с љубављу Италији” које Цонте прихваћа због личних добрих веза с Москвом.

Управо вријеме које је било потребно да се донесу одлуке у Европској унији и НАТО-у поједини десничарски лидери у Европи, као и балкански, искористили су да покажу како је солидарност била само слово на папиру, да је помоћ изостала а кинекса и руска је промовирана на велика звона. 

Шведски политичар и дипломата и копредсједавајући Савјета Европе за спољну политику, Царл Билдт написао је на Тwиттеру, реагирајући на помоћ коју је Европска унија послала Србији због епидемије коронавируса, да је примјетно одсуство реакције србијанских државних званичника на то, попут оне која је била када је стигао авион из Кине. Билдт је написао да је, када је Кина послала авион са стручњацима и медицинском опремом, предсједник Србије Александар Вучић од тога “направио велику представу”: “Али, када је стигла далеко битнија помоћ од Европске уније, нигдје нисте могли да видите ни фанфаре ни предсједника”.

Фанфаре су Вучића пратиле и док је уручивана помоћ Републици Српској, што је искориштено за слање порука и јачање веза Србије и Републике Српске, што, ваљда, ни до сад није било упитно. Некако истовремено у Републици Српској (Источном Сарајеву) осванули су (непотписани) билборди с поруком: “Не у НАТО”, изнад којих пише “НАТО авиони из Италије одвезли пола милиона тестова на коронавирус”. Што је, наравно, потпуно нетачно, а та нетачност је лако доказива. 

Лажне вијести увијек су опасне, а најопасније у вријеме криза кад могу довести до ширења панике и мржње. Поготово добијају на тежини кад иза њих стоје одређене политике. Пандемија коронавируса највећа је опасност с којом се сусреће модерно човјечанство и показала је да чак и велике и успјешне државе тешко да могу саме да се супротставе томе и пруже адекватну заштиту својим грађанима. Свакодневно свједочимо сурадњих свјетских стручњака у заједничкој борби, али и помоћи коју, након првог удара, земље пружају међусобно. 

Босни и Херцеговини је свака помоћ драгоцјена, јер она значи додатно спашавање људских живота. И не би требало да буде битно одакле она долази, погото се то не би смјело политички “наплаћивати”. Манипулација информацијама, па тиме и грађанима, може се обити о главу управо оним лидерима који у оваквим тренуцима покушају да изграде за себе култ вође, смањујући људска права и слободе чему већ свједочимо у неким земљама. Солидарност, међусобна помоћ и подршка једино је што нас све може спасити. 

(авангарда.ба)