ББЦ: "Да ли се могла предвидјети пандемија новог вируса корона"?

Пандемија новог корона вируса који изазива болест ЦОВИД-19, није могла бити предвидљивија, пише за ББЦ Футуре Брајан Волш, дописник Аxиоса и аутор књиге "Крај времена: Кратак водич према крају света".

Свијет 31.03.2020 | 22:37

Волш подсећа да је у октобру 2019. гледао симулацију која је укључивала фикционалну пандемију изазвану новим корона вирусом током које је преминуло 65 милиона људи, те да у протеклих 15 година није недостајало чланака и студија у којима се упозоравало да је само питање времена кад ће избити глобална пандемија која укључује нове респираторне болести.

У разговору за ББЦ Футуре из 2018. стручњаци су изјавили да верују да постоје милиони неоткривених вируса у свету, те да су шансе да ће седећу пандемију проузроковати неки нови прилично изгледне.

Током 2019. Канцеларија за здравље и услуге симулирала је вежбу "Цримсон Цонтагион" (Гримизна зараза) о замишљеној пандемији грипа која је кренула из Кине и раширила се по целом свету и која је предвидела да ће 586.000 људи умрети само у Сједињеним Америчким Државама. 

Према подацима од 26. марта 2020, потврђено је више од 470.000 случајева ЦОВИД-19 и више од 20.000 преминулих у целом свету.

Брајан Волш истиче да ни ратови, ни земљотреси ни вулкани нису убили ни приближно толико људи колико су их убили вируси, бактерије и паразити. Тако за маларију наводи да од ње сваке године умре око пола милиона људи. Јустинијанова куга је у шестом веку убила око 50 милиона људи или вероватно пола тадашње светске популације.

"Црна смрт" – коју је вероватно изазвао исти патоген куге – усмртила је и до 200 милиона људи у 14. веку. Од великих богиња је само током 20. века умрло и до 300 милиона људи. Од грипа је 1918. године умрло између 50 и 100 милиона људи, односно више него у Првом светском рату. ХИВ-ом је заражено око 75 милиона људи и тај број сваким даном расте, а до сада је умрло око 32 милиона људи.

На питање зашто су патогени тако ефикасне масовне убица, Волш истиче да се они самореплицирају – инфицирају домаћина који постаје фабрика за производњу још више вируса као што се и бактерије размножавају у одговарајућој околини.

Кијањем, кашљањем или крварењем се преносе на седећег домаћина, а Краљевски колеџ у Лондону процењује да једна особа оболела од новог корона вируса зарази од 1,5 до 3,5 других особа.

Људи се крећу и са собом носе и микробе. Крајем 19. века очекивани животни век био је 29 година, а развој санитета, вакцина и антибиотика је све променио.

Ипак, Волш напомиње да, иако се број умрлих од инфективних болести смањује, оне нису нестале, те да се у протеклих стотинак година број нових инфективних болести, попут ЦОВИД-19, САРС-а или ХИВ-а, учетворостручио, а само од 1980. године утростручио.

Неколико је разлога, а један од њих је и то што се број становника на планет у последњих 50 година дуплирао, број домаћих животиња је у овом тренутку већи него у протеклих 10.000 година, а вируси могу прећи са животиње на човека.

Микроби еволуирају 40 милиона пута брже него људи. Антибиотици су спасили стотине милиона, али расте и отпорност бактерија на њих. Климатске промене су прошириле и болести које преносе животиње или инсекти попут зика вируса.

На ширење болести утиче и људска психологија, па је с порастом покрета против вакцинације деце порастао и број оболелих од морбила, каже Волш.

(Курир.рс/РСЕ)