Земље са најбољим здравством немоћне пред пандемијом

Све већи број болница у Европи бори се са десетинама хиљада пацијената заражених корона вирусом, а криза је показала изненађујући парадокс – европске земље, које имају најбоље здравствене системе и болнице, нису у стању да се носе са пандемијом корона вируса.

Свијет 31.03.2020 | 17:09

Епидемиолози тврде да је разлог за то организација здравственог система у којем централно мјесто заузимају болнице, недостатак епидемиолошког искуства и неселективно смјештање пацијената у болнице.

Прошле недјеље званичници Свјетске здравствене организације указали су на недостатке европског приступа пандемији и истакли да је требало агресивније реаговати два мјесеца раније и да је требало спровести обимнија тестирања и боље мјере надгледања.

Многи експерти тврде да је приступ европских земаља борби против корона вируса у почетку био опуштен и да му је недостајала примјена основа епидемиологије као што је прачење контаката, односно прачење особа са којима су заражени имали контакт како би се надгледало ширење вируса.

Осим тога, здравствени радници у Европи имају мало искуства са рационализацијом у пружању здравствене његе јер су европске болнице генерално јако добро опремљене и то се сада показало као проблем. Борба против епидемија се не води у болницама, оне се баве само санирањем посљедица епидемије, истичу експерти.

У здравственим системима европских земаља централно мјесто заузима пацијент и пружање здравствене неге пацијенту, али епидемије захтјевају промјену ове перспективе и стављање фокуса на заједницу. Такав модел углавном постоји у Африци и неким дијеловима Азије, гдје су болнице резервисане за пацијенте у најтежем стању, док се остали пацијенти изолују или лијече у другим објектима, налик теренским болницама које се сада праве широм Европе. Чак ни јака мрежа љекара опште праксе у Европи није довољна за борбу против пандемије корона вируса.

У оваквим условима ефикасно је ангажовање огромног броја здравствених радника који имају мање искуства од љекара али који су фокусирани на примјену мјера за контролу епидемије.

Овакву радну снагу углавном имају земље у развоју у којима су уобичајене масовне здравствене интервенције попут вакцинације. Неки експерти тврде да су су европске земље погријешиле у прорачуну својих способности да се носе са епидемијом и да је многе изненадила цињеница колико се овај нови вирус брзо шири. 

(Тањуг)