Чека нас економски колапс, али не знамо какав

Поређења са неким прошлим кризама и пропастима берзи нису примерена – јер, пандемија корона-вируса баца свет у невиђену рецесију. Свака прогноза је незахвална, једино је јасно да ће бити гадно.

Свијет 28.03.2020 | 15:31

Обзиром на вести из економије, многи већ сматрају да би криза изазвана пандемијом корона-вируса могла бити још већа од слома берзи и привреде 1929. године. Пад акција је већ надмашио и кризу коју је изазвао банкрот финансијке куће Лехман Бротхерс 2008.

Нуријел Рубини, истакнути економиста и бивши саветник америчког председника Клинтона, у листу Гардијан пише да никада у историји нисмо видели ово што се сада збива:

„Велика депресија“ 1929. је почела сломом на Вол стриту, али последице су се постепено шириле по свету више од три године. И 2008. се тек полако видело у којој мери се свет новца упустио у вратоломне подухвате. У оба случаја је било времена да се створе мере и инструменти с којима би економија ипак још донекле могла да функционише.

Срљамо у рецесију – али какву?

Али у овој кризи коју је изазвала пандемија није реч о три године, него о три седмице у којима се чини да је економија потпуно стала. Довољно је изаћи на улицу – ако је то уопште дозвољено – па да се види оно што још пре пар месеци нисмо могли ни да замислимо: читав економски живот је практично сведен тек на опскрбу основним намирницама.

И пре него што су улице постале сабласно пусте, и док вирус још није био ни у најави, водећи немачки економисти су проценили да сигурно срљамо у рецесију.

Али још увек нико не може рећи колико ће дубоко економија пасти – и колико ће то стање дуго трајати. Јер за разлику од ударца 1929, ово је сличније плимском таласу који се ваља преко читаве планете и не назире се крај невољама.

У економији обично сваки пад значи припрему за следећи раст. Но Рубини у свом тексту нагађа да кривуља раста неће бити облика слова „В“ или „У“, не мисли ни да ће бити „Л“ – него једноставно „И“. Према доле – и ништа више.

Он сматра да је дошао тренутак за државе и њихову подршку: само централне банке су довољно моћне да крену у такву спасилачку акцију. Немци говоре о сипању пара „из хеликоптера“, ниоткуда. Тако би се помогло фирмама које иначе добро послују, али им прети банкрот. И немачка влада обећава да због корона-кризе неће бити затварања погона, али у компанијама широм света се шири осећај потпуне беспомоћности.

Европска централна банка је већ најавила програм димензија преко једног билиона евра, слично најављује и амерички председник Трамп. Тамо је и стопа незапослености дословце експлодирала преко ноћи на преко 20 одсто.

Но има економиста који не мисле да су интервенције централних банака решење свих проблема: оне су редом још одавно спустиле своје референтне каматне стопе све до нуле, а и масовни откуп државних обвезница у Европи чак и пре корона-вируса није донео очекивани брзи економски опоравак у читавом низу држава зоне евра. Међу њима је и Италија, и нема никакве сумње да се тамо сад морају предузимати обухватне фискалне мере.

О овоме ће се учити у школама

Али тренутно заправо није проблем новац: новац је ту јер грађани и немају где да га потроше – чак и ако читав стан напуне тестенином и тоалет-папиром. Основни проблем је други прастари закон економије: брзина којом се новац окреће. Док су погони пусти, бродови празни и усидрени, авиони паркирани, окреће се заиста само око оног најосновнијег.

Све су то елементи економске рачунице какве још никад нисмо видели. Хоће ли та поплава новца онда изазвати инфлацију? Или ће фирме масовно морати у стечај и незапосленост ће бити толика да ће новац постати још вреднији него што је данас?

О овој кризи ће се сасвим сигурно учити у економским школама и на факултетима. Шта ће писати у тим уџбеницима? На жалост, ту је свака економска прогноза поуздана као гледање у талог кафе.

(ДW)