Ево шта каже жена која је цијели живот проучавала вирусе

"Обуставити што више контакте, тако се вирус шири, и то највише ваздухом. Може у спољној средини да остане три сата и дуже", каже докторка Ана Глигић, признати вирусолог из Београда, која је половином прошлог вијека прва изоловала најсмртоноснији марбург вирус и која је 1972. године, у вријеме вариола вере, била шеф Националне референтне лабораторије.

Србија 23.03.2020 | 20:26

Вирус корона спада у групу природно жаришних, налази се у природи, кад је човек у потрази за храном, рекреацијом или добити, он улази у жариште, наруши равнотежу и узбуни оно што је стајало нетакнуто и долази до поремећаја, а вируси који су кохабитирали имају прилику да направе баријеру с човеком. Последње истраживање показује је да је 96 одсто идентичан са вирусом из слепих мишева, он је испровоциоран, слепи мишеви су пришли насељима, они су под заштитом државе, а прво правило еко система је да је све повезано, ако пореметите само једну ствар у ланцу имате ово. Може да се шири ваздухом и то је најбржи пут", објашњава докторка Глигић.  

Она објашњава да готово све заразне болести почињу као респираторна инфекције, а послије вирус напада органе и долази до катастрофалних последица.

"Вирус забрињава због великог броја болесника и збрињавања, тешко је дневно збринути 500 људи ако дође до тешке килничке слике. Што се тиче лекова, лека нема, само симптоматска терапија", каже еважена експертица.  

"Природно-жаришне инфекције се тешко савлађују, а још теже искорењују. Вирусолози да одаберу сој и да се крене са припремом вакцине, јер може да се претвори у сезонску болест", каже докторка Ана Глигић.

Докторка Глигић наводи да, гледајући Кину и Италију, се не зна прецизно колики је инкубациони период вируса.

"Неки кажу 14 дана, ја сам данас прочитала извештај да је у већини случајева 25 дана. То би значило да ако је 25 дана инкубациони период и може да се сеје, то је трагедија. Та инкубација сакрива у почетку јер болест почиње као кијавица а у ствари сејемо вирус. Наши епидемиолози и влада предузели су све поучени искуством земаља где је мнго гора ситуација, овладали смо тим", навела је.

Каже да би се могло десити и да пређе у сезонску болест.

"Имамо извор инфекције, заражене слепе мишеве, треба да прикупимо што више материјала да истестирамо има ли имунитета после овога. Да узмемо серум болесника да видимо да ли се стварају антитетла и да ли штите, то је јако важно", поручује и додаје.

"Вирусолози да га упознају, испитају, али сада треба сваки институт да прикупи материал из акутне фазе и да праве вакцину. Ако извор трајно остане у природи, треба вакцина што хитније, а за добру вакцину потребно је годину дана до 18 месеци".

Поручује да је неопходна дисциплина и да се зато и уводе мере самоизолације и казне како би се избегло даље ширење.

"Имамо ми ситуације да епидемија сама себе гаси, ако се корона буде тако понашала то је добро", наводи.

"Мени није јасно шта се дешава с имунитетом код преболелих, зашто се вирус може начи и кад буде отпуштен с лечења, да човек поседује остатке вирусне честице. Вирусолози су на реду, епидемиолози су учинили све, као и државе, сад је на вирусолозима да испитају имунитет, вирулентност, да ли долази до интермедијалних преносилаца. Ако је слепи миш извор, да ли је могуће да пређе на још неку животињу, па онда на човека", објашњава.  

Она је објаснила да су дјеца мање изложена "јер јурцају" и имају наслијеђен имунитет. Али...

"У окружењу имамо силне пестициде, загађење ваздуха, то све смањује имунитет. Кина је први пут без смога сада када су зауставили фабрике".

Коментарајућо вијести да епидемија коронавируса полако јењава у Кини, Ана Глигић наводи да је могуће да је "пасажирањем" с човјека на човјека вирус ослабио и изгубио неке особине дивљине.

"Такође, створио се колективни имунитет, људи постају непријемчиви и то је велика баријера. Људи су пажљивији, мере које се примењују. Ако погледате, четири инкубациона периода у Кини по 25 дана - то је почело у децембру, данас је 100 дана и није забележен ниједан случај". 

(СБ/Н1)