Институт за урбанизам иде у стечај?!

 – Четврти пут Република Српска је успјела уништити исто стратешко предузеће.

Република Српска 16.03.2020 | 09:16

Четврти живот Урбанистичког завода биће угашен због криминала, корупције и лоших потеза власти, власника и неспособних директора. Урбанистички завод Бањалука прво је пропао као државно власништво и потпуно несхватљиво ушао у програм приватизације, гдје пропада под власништвом бањалучког бизнисмена Јове Видовића.

Одлази у стечај, држава оснива Нови Урбанистички завод, али то није дуго потрајало. Спајање са другом институцијом и формирање Института за урбанизам, грађевинарство и екологију (ИУГЕ) РС није уродило плодом.

Напротив, и ова заједничка стратешка институција одлази на добош, а иза свега, према истраживању портала ЦАПИТАЛ, поново стоји лоше управљање, криминални послови, несавјесно пословање и пропуштање надзора њима надређених институција система.

Управа крим полиције МУП-а Републике Српске изузела је обимну документацију из ИУГЕ Републике Српске, у склопу истраге коју Републичко јавно тужилаштво води против сад већ бившег директора ове установе Стевана Јовановића и Управног одбора, због злоупотребе службеног положаја, потврђено је ЦАПИТАЛ-у из ових институција.

Они поступају по пријави коју су поднијели радници Института, а који сматрају како је Јовановић уз подршку УО намјерно упропастио предузеће и довео га на корак до стечаја и тако отворио простор на тржишту за себи блиска предузећа.

За његовог мандата институт је упао у бројне финансијске проблеме док су истовремено фирме његових пријатеља које су сарађивале са овом институцијом јачале и кадровски и финансијски, а посла је било и за његовог сина и његово предузеће.

Јавна установа је 2018. годину, званично, завршила у плусу од скоро 230.000 марака,  да би послије само шест мјесеци све рачуни предузећа због нагомиланих дугова били блокирани. Директор је приказивањем „доброг“ пословног резултат а створио лажну слику да ствари функционишу у најбољем реду, а што је далеко од истине.

Запрепашћујуће, Јовановић у разговору са новинаром ЦАПИТАЛ-а не спори да је  доносио одлуке које нису у складу са законом, правдајућу се да је то „учинио због општег интереса“, али тврди да му намјера није била гашење ове институције од стратешког значаја.

Институт радио, други узимали новац

У кривичној пријави, која је већ неколико мјесеци на столу тужиоца, се наводи како је бивши директор у само два посла оштетио институт за вишемилионски износ, док је са друге стране, послове које је могао радити институт намјештао себи блиским предузећима.

На приједлог Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Институт је требао да изврши технички преглед дионице аутопута “Бањалука-Добој” за укупну цијену од 1,2 милиона КМ. Технички преглед је извршен, а судбина новца који је требао бити наплаћен, је непозната.

Други примјер несавјесног пословања забиљежен у пословању са Универзитетско-клиничким центром Бањалука, гдје је ИУГЕ РС израдио техничку документацију и технички преглед за ову здравствену установу.

Око 600.000 КМ којих су требали добити по овом основу никада није наплаћено јер уговор о овом послу никада није ни склопљен.

“Директор Института често не закључује уговоре ни са институцијама које се финансирају из буџета Републике Српске ни са другим правним и физичким лицима. Због тога се услуге не фактуришу, са значајним закашњењима или дјелимично, тако да је непознато ко, када и на који начин наплаћује услуге”, наводи се у пријави.

Међутим, како су нам испричали огорчени радници то је само дио незаконитости које је Јовановић учинио на штету јавне установе.

Наиме, како тврде, за поједине послове ангажоване су приватне фирме иако је институт  кадровски и материјално био способан да то уради.

Пословао са сином и пријатељима
По том систему, за вријеме Јовановићевог мандата са институтом су уско сарађивала предузећа “План” и “Гим-тест” те предузеће “Сигма”, иза које како портал ЦАПИТАЛ сазнаје стоји Душан Јовановић, Стеванов син.

Предузеће “План” је било у власништву института, али га је Јовановић уз  сагласност Управног одбора 2014. године за 2.000 марака продаје својим пријатељицама, уз образложење да у институту не постоји довољно воље и иницијативе да се са њим управља.

Ово предузеће данас има приходе који се мјере у стотинама хиљада марака.  Фирму “Гим-тест” такође су основали бивши радници института.

“Наш директор је био добар свима осим нама, а опет је себи био најбољи. Имао је три фирме и све су паре преко института ишле њему. Он је свјесно уништавао институт”, прича нам један од радника.

Јовановић: Нисам једини кривац

Ставан Јовановић у разговору за ЦАПИТАЛ правда се да је 1,2 милиона марака вриједан посао у вези аутопута “9. јануар” пропао када се из партнерства са институтом повукао страни консултант који је требао да финансира трошкове.

А онда, како „аутопут не би остао без употребне дозволе“, већину посла око техничког пријема дају приватном предузећу “Институт за грађевинарство” контроверзног Слободана Станковића, који је је и градио аутопут „9. јануар“.

Државни Институт пребацује извођачу радова милион марака да би он преко своје фирме извршио технички пријем аутопута.

Институту од цијелог посла на пројекту остаје само око 200.000.

Што се тиче другог посла, Јовановић и ту нема проблема да отворено призна да су тачне оптужбе из кривичне пријаве да је Институт без уговора израдио техничку документацију и технички преглед за “УКЦ” Бањалука, али то је урадио због „општег интереса“.

“Клинички центар нам се обраћао за парцијалне техничке пријеме а ми смо их радили без уговора и документације. Мислио сам да ће доћи вријеме да се тај дуг једном поравна. Сматрао сам да је то посао изнад интереса Института и опет бих поступио исто, без обзира на све оно што ме чека у кривичном поступку јер је недопустиво да таква институција буде затворена”, каже Јовановић.

Признаје и да је пословао са сином.

Не крије да је предузеће “Сигма” са којом је институт сарађивао у власништву његовог сина, али и оцјењује како је обим посла са њом био занемарив.

““Сигма“ је пословала са институтом на начин да је одвезла три-четири расходована аута на отпад и неке похабане машине. Укупан обим посла за седам година је био пар хиљада марака. Сви послови са приватним фирмама су транспарентни и у складу са нашим удјелом у заједничким пословима било нам је све плаћено”, тврди Јовановић.

И поред свега, сматра да није једини одговоран за урушавање институције која је једина у РС имала све лиценце из области урбанизма, грађевинарства и геолошких испитивања.

Кривицу пребацује на раднике, јер су се усудили тражити своје зарађене плате.

Према његовој оцјени главни узрок због којих је институт упао у проблеме су биле огромне обавезе према банкама и Пореској управи које су се измиривале све до тренутка кад су радници почели блокирати рачуне на основу правоснажних судских пресуда по основу неизмирених потраживања.

“Искрено ми је жао што се институт урушио али ако сам ја крив требало ме је давно склонити. Неко ко је седам година уложио себе у то предузеће и коме треба неколико година до пензије би био идиот када би га намјерно урушавао умјесто да ужива у доброј плати и уходаном систему рада”, закључио је он.

Министарство: Помогли смо им и превише

У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске изненађени су наглим крахом институције с обзиром да су 2018. годину завршили у плусу и са приходима знатно изнад очекиваних.

“То су били одлични резултати пословања и било је за очекивати да су из толиких прихода исплаћене и све заостале плате из ранијег периода, а зашто то није урађено и гдје су завршиле паре од таквих прихода, треба питати директора, Управни одбор, независног ревизора па и саме запослене који тек сада упућују на њихов незаконити рад”, казали су у министарству.

Према њиховим ријечима, очигледно је да су Влада РС и Министарство учинили много тога да се спаси ова јавна установа, али да су  се исто тако, директор и запослени недомаћински и неодговорно понашали јер је у предстечајним поступцима утврђено да постоји велики број послова који су урађени, а нису никада уговорени, фактурисани па самим тим ни наплаћени. Ради се, додају они о цифри преко милион марака. 

Поручују како је институт годинама имао њихову подршку кроз директну финансијску помоћи и усмјеравању послова на њихову адресу, онда када је то било могуће и у складу са законом.

Додају како су у кризним периодима одржавани састанци са руководством ове установе на којима су редовно присустовали представници синдиката те да су чинили све да се ситуација која је задесила Институт успјешно ријеши.

Ипак и поред надзора, очигледно је да су у једном моменту изгубили стварну слику о стању у Институту.

Синдикат: Институт урушаван систематски и с намјером
Радници са друге стране поручују како није нормално да се од њих очекује да утјерују дугове те контролишу директора јер би то било законски непроводиво.

“Тај облик самоуправљања је умро. Не може радник у својој фирми да врши надзор директора и пословања јер је његова обавеза да испуњава радне задатке. Није уреду да нас окривљују за пропаст предузећа”, кажу у синдикалној организацији.

У разговору за ЦАПИТАЛ кажу како је Институт урушаван систематски те да су надлежне институције свјесно пустиле Јовановића и Управни одбор да униште предузеће.

“Ово је једна мутна закулисна прича, а ми радници смо колатерална штета. Директор је уз подршку Управног одбора сваким даном чинио бројна злодјела у смислу пљачке, прања новца, нефактурисања, обарања цијена, препуштање послова и слично а за све је имао подршку ресорног министарства.  Нешто се велико иза свега крије јер му се то све не би толерисало”, сматрају они.

Чека се одлука о стечају

Окружни привредни суд у Бањалуци крајем јануара је отворио предстечајни поступаку Институту за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске, а за привременог управника именовао Дијану Остојић.

Она је одбила да разговара за наш портал али како незванично сазнајемо на наредном рочишту ће упутити приједлог за отварање стечаја.

Влада је својим Закључком из децембра прошле године предложила Окружном привредном суду у Бањалуци да се размотри могућност провођења поступка стечајне реорганизације а како би институт поново профункционисао.

Према подацима до којих је портал ЦАПИТАЛ дошао, ИУГЕ РС има потраживања од око 1,8 милиона марака док повјериоци од њега траже 1,6 милиона КМ од којих су највећи радници са потраживањима за плате. Захтјев за стечај поднијела је Пореска управа Републике Српске која потражује 446.202 КМ по основу неизмирених пореских обавеза.

Јавна установа Институт за Урбанизам, екологију и грађевинарство Републике Српске основана је 2015. године спајањем републичког Института за испитивање материјала и конструкција и Новог урбанистичког завода Бања Лука. Та нова заједничка установа преузела је све дотадашње раднике, имовину, али и обавезе из ова два предузећа. Из ресорног министарства је тада поручено како је разлог за спајање настојање Владе да направи научно-стручну институцију од изузетног значаја за РС.

(Цапитал)