О БиХ и Републици Српској поново негативно у извјештају Стејт Департмента

Кршење људских права и даље је распрострањено у државама Западног Балкана, почевши од ограничавања слободе изражавања, насиља над новинарима, затим припадницима мањинских етничких група и припадницима ЛГБТИ популације, преко корупције, некажњавања званичника одговорних за злоупотребе, до изостанка процесуирања ратних злочина и антисемитизма, оцјењује се у годишњем извјештају америчког Стејт департмента о стању људских права у свијету.

Република Српска 13.03.2020 | 09:20

Босну и Херцеговину оптерећује одсуство независности судства, ограничавање слободе изражавања, медија, укључујући и насиље или пријетње насиља према новинарима, затим распрострањена корупција у власти, трговина људима, те кривична дјела или пријетња насиљем према припадницима националних мањина и ЛГБТИ популације, оцјењује се у извјештају Стејт Департмента.

Даље се наводи да су власти у оба ентитета као и у Брчко дистрикту истраживали тврдње о злоупотребама полиције, изрекавши административне казне те прослиједиле неке од случајева тужилаштву. Међутим, посматрачи указују на распрострањену некажњивост полиције, те да и даље постоје извјештаји о корупцији унутар безбједносних служби како на државном тако и на нивоу ентитета.

Закон предвиђа слободу изражавања, укључујући и медија, али поштивање овог права од стране власти остаје слабо током године.

Застрашивање, узнемиравање и пријетње, укључујући повећани број пријетњи смрћу, против новинара и медијских кућа наставили су се и током године, док је у већини медијских извјештаја доминирала националистичка реторика и етничка и политичка пристрасност, често потичући нетрпељивост и понекад мржњу. Изостанак транспарентности у власништву медија и даље је проблем.

Подаци Линије за помоћ слободним медијима (ФМХЛ) показали су да судови и даље не успијевају разликовати различите медијске жанрове (посебно вијести и коментаре), док су дуги судски поступци и правне и финансијске битке финансијски исцрпљивали новинаре и издавачке куће. ФМХЛ је закључио да су године погрешне примјене закона проузроковале директан притисак на новинаре и медије и да је такав притисак угрозио право новинара на слободу изражавања.

Настављен је политички и финанцијски притисак на медије. Поједине медијске куће примијетиле су да наводи о утаји пореза и детаљној финансијској контроли и даље представљају моћно средство у покушајима застрашивања и контроле продајних мјеста. Број физичких напада на новинаре порастао је током године.

Напади на професионални интегритет новинара и слободу штампе наставили су расти током цијеле године. У више наврата, јавни службеници опструирали су рад новинара.

ФМГЛ је до аугуста забиљежио 37 случајева који укључују кршења права и слобода новинара, пет пријетњи смрћу и шест физичких напада.

Онемогућавање јавног окупљања у РС-у

Закон предвиђа слободу мирног окупљања и влада је углавном поштовала то право. Међутим, Министарство унутрашњих послова Републике Српске забранило је групи грађана да одржавају мирне протесте у склопу покрета "Правда за Давида" у Бањалуци у најмање четири случаја.

Полиција Бањалуке је 7. јуна обавијестила грађане да се не могу више окупљати испред православне цркве Христа Спаситеља у Бањалуци, гдје су се сваке вечери окупљали и запалили свијеће.

Наводе и да је први сарајевски Приде, одржан у септембру 2019. одржан мирно и без инцидената.

Проблем смјештаја миграната

У дијелу о којем се говори о мигрантима у извјештају пише да је "осигуравање адекватног смјештаја остао један од највећих изазова од почетка 2018. године због повећаних долазака тражилаца азила."

Према извјештају агенције АП 24. октобра, Међународни црвени криж издао је саопћење упозоравајући на могућу "хуманитарну катастрофу" на једном одређеном мјесту, претрпаном импровизираном мигрантском кампу близу границе земље с Хрватском. Ради се о кампу Вучјак, који је касније расформиран.

У граду Мостару нису одржани општински избори од 2008. због неуспјеха водећих бошњачких и хрватских политичара око провођења одлуке Уставног суда из 2010. године која захтијева реформу Изборног закона.

Распрострањена корупција

Стејт Департмент истиче и да власти нису поставиле јавну корупцију као приоритетан и озбиљан проблем.

"Судови нису процесуирали случајеве корупције на високом нивоу, а у већини окончаних случајева изречене су условне казне. Службеници су често некажњено учествовали у корупцији која је и даље распрострањена у многим политичким и економским институцијама. Корупција је посебно распрострањена у здравственом и образовном сектору, процесима јавних набавки, локалној управи и запошљавању у јавној управи."

Роми најугроженији

Роми, а посебно Ромкиње, и даље су најугроженија и дискриминирана група у земљи. Доживљавају дискриминацију у рјешавању стамбеног питања, здравственој заштити, образовању и могућностима запошљавања, а скоро 95 посто их је без посла.

(РСЕ)