Фонд ПИО РС: Систематски прегледи за Гиниса, тендери за истрагу

Док јавни здравствени систем Републике Српске грца у дуговима, Фонд ПИО већ годинама за систематске прегледе запослених ангажује приватне здравствене установе сумњиве репутације. Фаворит фонда који годинама добија тај уносан посао су здравстевне установе чији власник је контроверзни бијељински бизнисмен Раде Милановић.

Република Српска 09.03.2020 | 10:53

То што његова здравствена установа често не испуњава услове предвиђене тендером, за фонд не представља никакву препреку да му додијели посао.

Посљедице трпе запослени, који су приморани да пристану на прегледе у неадекватним условима, па чак и на гинколошке прегледе који су вршени и на канцеларијским столовима.

Узалудна су била њихова противљења и петиције, јер одговорни се позивају на чињеницу да је избор најповољнијег понуђача извршен „у складу са законом“. Рупе у закону и пристрасност оних који их тумаче су одавно постале позната пракса у овдашњем систему јавних набавки.

Раде Милановић, власник „С Медицо Центра“, широј јавности је постао познат када је прошле године ухапшен због фалсификовања љекарских увјерења, а још од раније по сумњивим грађевинским подухватима у Бијељини и јаким политичким везама.

Бијељински доктори за Гиниса

Систематски прегледи запослених у Фонду ПИО РС, обављају се сваке двије године.

Тендер за избор најповољнијег понуђача за ову услугу расписан је почетком септембра прошле године. А посао је након што је одбачена жалба још једног понуђача, Завода за медицину рада и спорта РС, добила здравствена установа „С Медицо Центар“ из Бијељине.

За ову услугу Фонд ПИО је изабраном понуђачу одлучио инкасирати 92.000 КМ, без ПДВ-а.

Исти посао Милановићев „С Медицо центар“ је од Фонда ПИО добио и на тендеру 2017. године, али тада по цијени од 67.451 конвертибилне марке. Понуда 2015. године је била подијељена на лотове. Два лота су након избора најповољнијег понуђача додијељена тадашњој Милановићевој фирми ЗУ „Медицус Вуле“, која је у међувремену завршила у стечају.

 

Каквим стручњацима у својој здравственој установи Раде Милановић располаже илуструје податак да специјалиста гинеколог „С Медицо Центра“, за тридесет радних дана и то радећи 2 сата дневно, уради 367 гинеколошких прегледа. Дакле, један гинеколошки преглед максимално траје 9,5 минута, што би се некако и могло замислити као изводиво да се ти прегледи не обављају на 6 локација, од Требиња до Приједора.

Исти случај је и са специјалистима радиологије и психологије, те би по овом уговору психолошки преглед трајао седам минута по раднику, што је чак и лаику јасно да је то недовољно времена за један преглед ове врсте.

Тако се бар наводи у жалби на избор најповољнијег понуђача коју је у овом случају као учесник на тендеру уложио Завод за медицину рада и спорта РС.

У жалби се наводи и да изабрани понуђач није доказао да на располагању има кадар потребан за реализацију услуга у обиму који је дефинисан у позиву те да није у складу са захтјевима, јер нема на располагању најмање једног специјалисту радиолога, гинеколога и психолога већ ¼ траженог кадра, ако се узме у обзир вријеме ангажовања.

То да су специјалиста медицине рада, гинекологије и ОРЛ ангажовани на 2 сата радног времена, односно да су запослени на основу уговора о раду , иако су испунили услове за одлазак у пензију на основу навршених 65 година живота, што је наведено и у жалби, Комисији за разматрање жалби БиХ није спорно.

Канцеларија за разматрање жалби ову жалбу одбацује као неосновану и у свом излагању игнорише све горе наведене факте, али их и не демантује.

Поступак је тако проведен „у складу са законом“. Међутим, вратимо се још једном на питање ко и на који начин проводи и тумачи законе у БиХ.

Ријеч је о истој оној канцеларији за разматрање жалби која је игнорисала чињеницу да је њен члан Драган Вукајловић под истрагом признао да је узео мито од 40.000 КМ да би омогућио вишемилионску корист фирми Синише Додика, који је у бјекству.

Вукајловић још увијек није суспендован с посла што је само један, али крупан разлог због кога је кредибилитет ове институције под великим упитником.

Криминал, али по закону

Осим „С Медицо Центра“ и ЈЗУ „Завод за медицину рада и спорта Републике Српске“ позив са странице Фонда ПИО преузела је и ЗУ Специјалситичка амбуланта медицине рада „Медицал“ Бијељина. Понуде су на крају доставили ЗУ „С Медицо Центар“ и ЈЗУ „Завод за медицину рада и спорта Републике Српске“.

Међутим, да би се заштитио јавни интерес није довољно само формално задовољити законску процедуру. Тако тврде стручњаци који се баве јавним набавкама.

Проблем с овим тендером је и недовољан број понуђача. Како Фонд ПИО има филијале по цијелој Републици Српској, овакве јавне набавке би требало да буду раздвојене у лотове. Према ријечима Срђана Траљића из Транспаренцy Интернатионал БиХ, процедура јавне набавке није спорна колико је споран недостатак конкуренције и неподијељеност на лотове.

„Пракса је да се овакве набавке дијеле на лотове из два разлога. Први је практични - да би запослени могли обавити прегледе у у својим регијама, а други разлог се тиче активне и правичне конкуренције, јер у овој игри нису могли учествовати мали понуђачи који би могли можда реализовати лот за једну филијалу или за неколико пословница или можда пружити једну врсту прегледа.“

Траљић даље наводи да се једно од кључних стратешких питања нових ЕУ правила о јавним набавкама односи управо на бољи приступ и јачање учешћа малих и средњих предузећа (МСП) на тржишту јавних набавки. Због тога је стимулисање учешћа МСП у поступцима јавних набавки кључни циљ политике јавних набавки у многим земљама, те се уговорним органима препоручује да подијеле уговоре на лотове и тако поступке прикупљања понуда учине доступнијим већем броју понуђача.

Гинеколошки прегледи на канцеларијском столу

Фонд ПИО у Бањалуци у својој филијали има просторију гдје се могу обавити прегледи за процјену радне способности, али не и специјалистички прегледи, поготово гинеколошки прегледи.

Тако су 2017. године, приликом превентивног љекарског прегледа, према свједочењима запосленица фонда, гинеколошки прегледи рађени на канцеларијском столу. Гинеколошки прегледи и у установама педвиђеним за то су веома стресни за жене, а посебно у овако нехуманим и нехигијенским условима. Ове године раднице фонда покренуле су петицију против „С Медицо Центра“, страхујући да ће бити изложене истом начину прегледа као прошли пут. Запосленице у фонду су биле изложене притисцима да ураде прегледе, те су неке од радница урадиле прегледе „на свој рачун“ у другим амбулантама.

Због упорности радница, гинеколошки прегледи су ове године пребачени у просторије друге приватне клинике у Бањалуци, међутим, без обзира што је у питању медицинска установа, ни ова клиника нема просторије предвиђене за гинеколошке прегледе.

Шта све можеш, ако се зовеш Раде Милановић

У истрази која се води против Рада Милановића и Винка Ђурића због сумње да су починили кривично дјело издавање и употреба неистинитог љекарског или ветеринарског увјерења, кантонално тужилаштво је формирало предмет. Како нам је потврђено у овом тужилаштву предмет је још у фази „истражних радњи“ и очекује се тужилачка одлука.

Извјештај против Милановића и Ђурића поднио је Сектор криминалистичке полиције МУП-а Тузланског кантона у јулу 2019. године.

Ђурић је власник Специјалистичке амбуланте медицине рада „Медицал“ Бијељина која је показала интересовање за понуду Фонда ПИО РС, па затим одустала.

То што је Милановић под истрагом због кривотворења љекарских увјерења за Фонд ПИО РС није представљало препреку да му се још једном додијели посао.

Осим што је власник приватне клинике, Милановић је и власник трговине медицинском робом и ортопедским помагалима, иако је под истрагом због кривотворења љекарских увјерења.

Након што је његова ЗУ „Медицус Вуле“ завршила у ликвидацији, Милановић је отворио нову клинику под именом „С +Медицо“. Она је завршила у стечају, те је на истој адреси почео да послује „С Медицо Центар“.

Из Фонда ПИО су нам одговорили да је „С Медицо Центар“ измирио дуговања на основу доприноса за пензионо и здравствено осигурање 31. јануара 2020. године, то јесте тек након добијеног тендера у Фонду ПИО.

Међутим, Раде Милановић се не бави само пружањем здравствених услуга.

Још 2015. године, о чему су медији извјештавали, он је у Бијељини изградио свој пословно-стамбени објекат, паралелно са једном стамбеном зградом и то на удаљености од свега три метра, иако та удаљеност према законским прописима мора бити најмање 12 метара. Током градње, станари зграде поред које се градио овај комплекс су кренули у правну битку, међутим, и овај пут побједу је однио тајкун с политичким везама.

Министарство за просторно уређење, екологију и урбанизам РС и Окружни суд у Бијељини доносе пресуду којом се поништава дозвола Раду Милиновићу да гради зграду, али јаке политичке везе су пресудиле у корист Милановића. Наставак градње, омогућио му је његов блиски пријатељ, бијељински градоначелник Мићо Мићић. Он је надлежним градским службама наложио да Милановићу дозволе наставак градње.

Набавка услуге систематског прегледа радника, само је једна у низу сумњивих јавних набавки карактеристичних за Фонд ПИО РС. Оне вриједне стотине хиљада па и милиона марака у којима се по правилу фаворизују понуђачи са јаким политичким залеђем, тек заслужују обимну истрагу.

(зурнал.инфо)