Шта знамо уопштено о вирусима?

Они су стари колико и живот, али научници нису сигурни јесу ли живи. Записани су у нашој ДНК и свакога дана их дотакнемо на стотине милиона.

Свијет 09.03.2020 | 08:51

Док нови корона вирус изазива хаос широм свијета, вриједи се запитати основно питање: Шта су, заправо, вируси? Од чега се састоје и одакле су дошли? И вјеројатно најважније, зашто нас покушавају убити?

Причу о вирусима можда је најбоље пренијети путем бројева од којих се врти у глави. По Цуртису Суттлеу, вирологу са универзитета Бритисх Цолумбиа, физичка својства вируса људима су тешко схваћена. Напримјер, њихова сићушност. Кад би сваки вирус у људском тијелу био величине главе прибадаче, просјечан човјек био би висок 150 километара.

Суттле је истраживањем утврдио да се више од 800 милион вируса смјести на сваком четворном метру Земље свакога дана. У капљици морске воде обично је више вируса него људи у Европи. "Већина нас прогута више од милијарду вируса сваки пут кад пливамо", каже Суттле.

У студији објављеној у часопису Натуре Мицробиологy 2011. процјењује се да на Земљи има 10 квинтилијуна вируса (квинтилијун је десет на тридесету потенцију). Ако их поредате једног до другог, протегнут ће се 100 милиона свјетлосних година или хиљаду ширина Млијечне стазе.

Јесу ли вируси живи?

Вирусе је најбоље схватити као "молекуларне пакете", тврди Тери Схорс, професорица биологије на универзитету Wисцонсин и аутор неколико књига о тој теми.

"Ти пакети морају бити довољно малени да стану у станицу и узрокују инфекцију". У основи је вирус низ генетичког материјала с неколико молекула протеина, који заузима необичну средину између живог и неживог.

Пошто немају станица и не производе енергију дисањем, што је кључна дефиниција живих бића, многи их научници не сматрају живима. Но чим продру у свог домаћина, вируси јурну у низ активности какве се у природи ријетко виђају, 'хакујући' станице новим генетским упутама због којих се реплицирају вртоглавом брзином.

Виролог Ед Рyбицки са суниверзитету у Цапе Тоwну каже да су вируси живи. "Зашто? Када су у станици, они јесу станица", објашњава.

Схорс сматра да су вируси "метаболички неактивни". "Ако не уђу у топло тијело и не продру у станицу, вируси су инертни", рекла је. Но кад им то успије, "цијела станична машинерија у потпуности је посвећена вирусном размножавању", додаје Суттле. "То је живући вирус".

Поријекло

Премда су њихови почеци још неразјашњени, вируси су оставили отисак на готово свом животу на Земљи, укључујући и онај људски. Око осам посто људског генома је вирусног поријекла, то јесте остатака предавних вируса који су нас инфицирали.  

Но њихова прича почиње еонима прије људске. "Мислимо да су вируси овдје од самога почетка", каже Суттле. "Који год да је примордијални спој узроковао станични живот, вјеројатно је удахнуо живот вирусима у исто вријеме".

Јесу ли то све 'лоши момци'?

Већина вируса нам привлачи пажњу јер се због њих разболимо. Од САРС-а почетком вијека преко еболе у западној и средњој Африци до данашње епидемије новим коронавирусом, заразне вирусне болести све су раширеније. Но има и честитих вируса. "Готово сви су вируси за људе, заправо, безопасни", каже Рyбицки.

Многи нам чине и добро јер инфицирају друге организме који би у супротном били штетни по људе. Усто, од ослабљених вируса раде се цјепива, а у медицини се развија нова метода лијечења рака убризгавањем вируса у канцерогене станице. "Ти се вируси множе само у канцерогеним станицама, а не у здравим.

Такво лијечење није токсично као класичне терапије против рака", рекла је Схорс. Рyбицки је већи дио свог професионалног живота провео покушавајући откључати тајне вируса и тврди да их они имају још много. "Они су најразноврснији организми на планету и има их више него било чега другог, а ми и даље једва да о њима нешто знамо".

(Агенције)