Улога фармацеутских кућа у причи о вирусу корона

Посебна забринутост је брзо ширење заразе у Италији, Ирану и Јужној Кореји. Међутим, паника се шири брже од вируса, они нису велики у страху вец́ огромне очи. У Кини, са 1,4 милијарде становника, има нешто више од 80 000 заражених, рекао је СЗО до закључења овог броја. У остатку света, са 6,3 милијарде становника, било је око 2800 људи, 44 је умрло, тако да је изван Кине 1,5 одсто људи умрло од последица инфекције короном.

Вец́ина људи који умиру се старији или хронично болесни. Смртност међу млађима од 40 година мања је од пола процента, док смртност не постоји за млађе од десет година. Вирус са собом носи многе непознанице, укључујуц́и и зашто неко, у истој старосној групи, разболи, а неко други не. Или зашто ц́е неки здрави млађи људи развити теже и лакше симптоме. Посебно забрињава чињеница да, чак и процењено, 15 одсто заражених нец́е показати апсолутно никакве симптоме. Стога су "опасни", јер се уопште нец́е разболети и могу бити претња другима.

Али то је још увек велика непознаница. Поред тога, коронавирус се брзо шири и по том питању је нетипичан у односу на епидемије које су задесиле свет последњих година. Чини се да не постоји „правило“ за овај вирус, за разлику од оних који су упропастили свет пре. И да ли је то заиста биолошко оружје, као што сугерира једна од теорија завере? Можда је оружје које ц́е служити за обралун са кинеском економијом. А ако је неко ко се хтео да се бави светским биолошким оружјем желео да смањи светску популацију, вирускорона није решење. Ван Кине смртност је, дакле, мања од два процента, углавном старијих и болесних, здравих и младих, у знатно мањем обиму. Шпански грип, који је почетком 20. века убио петину светске популације, убио је највише здравих и младих - парадоксално је да је нечији имуни систем био јачи и здравији, а инфекција или смрт бржа.

Коронавирус ц́е без сумње имати велики утицај на кинеску економију, за коју се предвиђа да ц́е ове године имати знатно мањи раст од планираног. А како чини више од 15 одсто светске економије, то ц́е утицати и на све нас. Шта и како кажу теорије завере? Људи траже смисао у свему. Као што ц́е госпођа из Загорја видети Исусов лик у дрвету, тако ц́е се у појави вируса у Кини угледати и америчку умешаност и њихову жеља да сруше други режим. Научници јасно и гласно кажу да је овај вирус животињског порекла и да је готово лудо помислити да га је неко створио у лабораторији, а касније намерно пустио. Стога ц́емо у почетку одбацити ту теорију.

Међутим, не можемо тако лако, можда олако, одбацити кампању дезинформација која је уследила након напада вируса. На пример, неки опскурни руски медији дуго су гурали причу да америчко-кинески трговински рат наноси велику штету америчкој економији и да би било добро да епидемија у Кини озбиљно угрози тамошњу индустрију. Други ц́е пренети причу да кинеска војска тврди да је вирус настао у америчким лабораторијама за биолошко оружје.

А такве приче је потребно пажљиво проучавати, посебно зато што постоји историја нечег сличног. Све је почело у јулу 1983. у Индији, када је негде успут, далеко од насловне стране, новине Патриот објавиле кратку вест да је Индију погодио АИДС и да је ХИВ вирус створен у америчким лабораторијама од када је "пуштен" на слободу.

Потпуно искривљена прича о наводном заплету из лабораторија у Мериленду до краја 1985. године проширила се на многе афричке земље. "АИДС који заражава планет је Пентагонов експериментални колега у суочавању са унутрашњим и спољним непријатељима, посебно Афроамериканцима и хомосексуалцима", речено је из Аустралије до Чилеа. До 1986. године чак су успели да пронађу научнике који су потврдили њихову тезу да би добили тежину. Јацоб и Лили Сегал из Источног Берлина тврдили су да имају доказе да је ХИВ заиста америчко оружје.

Њихов извештај, кратко и јасно, са притиском КГБ-а, прешао је у вирално стање. Прича је почела да се шири по Европи, широм Запада и крајем марта 1987. завршена је највец́им успехом кампање. Амерички новинар на телевизији, обраћајуи се милионима, читао је да су совјетски извори рекли да ХИВ потиче из америчких војних лабораторија, из којих је "побегао" и да је вирус првобитно замишљен као биолошко оружје. Многи Американци данас верују да је вирус био оружје или је барем нехотице завршио међу људима, упркос свим научним доказима.

А кад узмете у обзир да су америчке обавештајне службе јавно проговориле о хиљадама лажних рачуна на друштвеним мрежама ширец́и дезинформације о инфекцији коронавирусом, морате још пажљивије гледати шта се дешава. Према поверљивом извештају који је процурио у медије, Американци су открили организовано објављивање готово идентичних заразних порука, а још је сумњивије да су многи рачуни иза ових најава били раније повезани са познатим руским дезинформационим кампањама. Верује се да обични људи, а не рачунари, стоје иза свега да би избегли контроле које постоје на друштвеним мрежама.

Американци су отворено признали да су користили шпијуне и сва расположива обавештајна средства како би истражили шта се заправо догађа у Кини. Пре неколико недеља обавештајни извори рекли су одређеним медијима да заправо прате развој ситуације. Пошто не могу да надгледају сваког пацијента, одлучили су да прате одговор највиших нивоа власти. Свака влада жели да одржи свој систем социјалног управљања живим, посебно у најтежим кризама. Важно је да по сваку цену функционишу најважнија министарства. Што значи да увек постоји план евакуације најважнијих државних службеника на сигурно, било у иностранству, било у неки изузетно сигуран бункер.

Амерички обавештајни званичници кажу да су неки кинески званичници вец́ започели евакуацију. То указује на изузетно велику забринутост у самом врху власти, упркос бројним изјавама да ц́е "народна војска и национални лекари победити ову опаку болест". Колико је то тачно, тешко је рец́и. Нарочито зато што су кинеске власти изузетно затворене због могуц́их недостатака у здравству.

Како је за Совјетски Савез било изузетно важно да не зна за експлозију у Чернобиљу, тако и Кинези не желе да свет сазна колико је њихов систем крхки. Нарочито имајуц́и у виду раније споменути кинеско-амерички трговински рат. Ако су тачне бројке, до 26. фебруара од вирусакоронау Кини умрло је 2770 људи, стопа смртности од готово 3,5 посто. Око 80 одсто умрлих је старије од 60 година, а 75 одсто је имало здравствене проблеме, вец́ину кардиоваскуларних болести и дијабетес.

Сад кад је "код нас", коронавирус ц́е остати тамо, научна су предвиђања. Није познато када ц́е се и хоц́е ли вакцина бити близу, али тешко можемо то очекивати прије краја ове године. Ипак постоје охрабрујуц́е вести. Вирус досад није мутирао, ближи се топлије време, на што заправо не би требало утјецати, а очекује се да ц́е вирус ослабити како се шири.

Сасвим је невероватно како је, на пример, нестао вирус шпанског грипа, који је опустошио свет од 1918. до јуна 2019. Али нестао је, без вакцина и лекова, остављајуц́и пола милијарде заражених и 50 милиона мртвих, далеко више од Првог светског рата рата. Да ли је вирус ослабио својим брзим ширењем у све крајеве света, није познато. Али познато је да је буквално ушао у сваки кутак света. Исти сценарио се нажалост очекује и за корону вирус. Охрабрује податке СЗО - 14 држава које су више од недељу дана пријавиле инфекцију, нису пријавиле нови случај заразе.

Оно што је још важније, девет ново дагностикованих земаља није се пријавило дуже од две недеље. То су Белгија, Камбоџа, Финска, Индија, Непал, Филипини, Русија, Шри Ланка и Шведска. То не значи да нец́е бити новорођенчади у тим земљама. Забринутост је, са друге стране, брзо ширење заразе изван Кине, у којем се успорава. Да ли то значи да ц́е и остатак света морати да стави карантин у вирус затворивши градове, читаве регионе? Научници верују да још увек нема потребе за тако ригорозним мерама, нити за најаву пандемије. Имамо велике очи у страху, и "мали" број покојника се уопште не може утешити.

Да, много више људи умире од грипа, али зараза њиме је много спорија. Пошто нам вирус није довољно познат, страх је вец́и. Нема вакцине, нема лека, само морамо следити упутства епидемиолога. Колико год нама звучало нереално у паници да инфекцију можемо спречити редовним прањем руку, то је и случај. Свет путује, то је глобално село као никада до сада.

Чак је и застрашујуц́и Шпанац на крају Првог светског рата успео да се домогне сваког угла земље - управо због послератне миграције становништва. И Алжир је пре неколико дана прогласили први случај  короне, као и Египат. У Азији, осим у Кини, вец́ина случајева је у Јужној Кореји и Јапану. На Блиском Истоку Иран биљежи 139 случајева, а 15 је мртвих.

А у Аустралији свакодневно има између десет и двадесет више пацијената. Што се Европе тиче, највец́и "бум" заразе догодио се у Италији, у којој је више од 320 случајева и 12 мртвих. У Северној Америци је око 60 позитивно на вирус. Колико год су цивилизацији донели добро, друштвене мреже у таквим случајевима чине више штете него користи. Живимо у доба лажних, лажних вијести, због чега смо опседнути теоријама завере, теоријом скривања истине, тишине ... Кад толико тога чујемо и видимо на друштвеним мрежама, „права истина“ се сигурно скрива, мислимо, и ствари не могу будите онакви какви нам се чине. Због тога је веома важно одабрати место где ц́е се гледати информације о коронавирусу.

(Курир.рс/Еxпресс.хр)