Реформа одбране је најуспјешнија након Дејтона

- 2004. и 2005. године овдје су радили представници међународне заједнице и наших домаћих власти на највишем нивоу БиХ, радили су процес реформе оружаних компоненти које су егзистирале у рату. То је једна од најуспјешнијих реформи у постдејтонском периоду. БиХ је као резултат тог напора, у који су доста били укључени субјекти међународне заједнице, добила Министарство одбране и добила је јединствену оружану силу.

Босна и Херцеговина 01.03.2020 | 09:03

Гостујући у емисији Рес фацта с Џенаном Каруп Друшко, у којој су о НАТО-у и Босни и Херцеговини говорили проф. др. Дијана Гупта с Универзитета Џемал Биједић у Мостару и предсједница Атланског вијећа у БиХ, проф. др. Неџад Корајлић, декан Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, академик проф. др. Мирко Пејановић је на питање зашто се, кад се говори о НАТО-у као аргументи против чланства најчешће наводе интервенције НАТО-а у БиХ и Србији, при чему се не говори о узроцима већ само о посљедицама, између осталог, рекао:

-То је враћање у нашу прошлост. Хајмо само узети град Сарајево и његову опсаду која је трајала три и по године и два милиона граната испаљених на град и цивилно становништво. Неколико година су трајале активности и ангажман међународне заједнице, па и НАТО савеза, да деблокира Сарајево, да се склони и удаљи тешко наоружање које је гранатама убијало људе, уништавало објекте, парализирало живот... и сад то треба да заборавимо, је ли? Да није било? Било је, дакако да је било. 

Улога НАТО савеза је посебно дошла до значаја негдје пред припрему Дејтонског мировног споразума. Тада су извршени ваздућни удари који су на одређеним мјестима паралисали центре обавјештавања и јављања, нека складишта унутар Војске Републике Српске, итд, и довели до тога да немају избора него да иду на преговоре.

НАТО је био фактор војног притиска уз притисак Сједињених Америчких Држава да се дође до потпуне припреме преговора за изналажење мировног рјешења. Зашто? Зато што Караџић и Младић нису прихватали никакво мировно рјешење. То потврђује и чињеница да је патријарх Павле посредовао, као највиши духовни и морални ауторитет и добро је да је посредовао, да се Караџић искључи из преговора, а то су тражили и ови који су припремали преговоре, и да се Милошевићу додијели овлаштење да представља, осим тада Савезне Републике Југославије, и Републику Српску.

НАТО је саставни дио једне евро-атланске геополитике који у оном оквиру геополитичком, у коме он дјелује, доприноси да се успостави мир ако га нема, а кад се успостави да га имплементира и да га одржава.

У емисији је академик Пејановић говорио и о процесима који су довели до тога да се Босна и Херцеговина  нађе у ситуацији да и поред јасног опредјељења од прије више година по коме БиХ жели да иде путем и европских и атланских интеграција, сад дође у ситуацију да јој се намећу неке друге алтернативе и да је под утицајем дјеловања из Русије и неких других земаља на шта је указао проф. др. Корајлић.

- 2004. и 2005. године овдје су радили представници међународне заједнице и наших домаћих власти на највишем нивоу БиХ, радили су процес реформе оружаних компоненти које су егзистирале у рату. То је једна од најуспјешнијих реформи у постдејтонском периоду. БиХ је као резултат тог напора, у који су доста били укључени субјекти међународне заједнице, добила Министарство одбране и добила је јединствену оружану силу.

Наравно, цивилна команда је Предсједништво БиХ. 

Тада је успостављена и политика унутар Предсједништва БиХ, које осмишљава, креира и води спољну политику, установљена је спољна политика и стратегија спољне политике и на темељу тога установљени су закони. Стратегија је евро-атланске интеграције за БиХ и укључивање БиХ у евро-атланске институције, то значи и у Европску унију и у НАТО савез. И тада је донесен и Закон о одбрани БиХ и једна од одредби тог закона децидно предвиђа да је ово стратешки циљ и да ће Оружане снаге вршити реформе ка укључивању у НАТО савез.

Били су неки застоји око тога, можемо ли укњижити неке касарне или не, и изгубило се времена. Ту има грешке и код нас у БиХ а и код услова који су постављани од вођства НАТО савеза. Међутим то се сад мало мјења, ми смо дошли до једног новог програма реформи које су везане за НАТО савез, јер ми смо добили МАП давно, и ми смо са овим новим програмом практично ушли у реформе које ће нас довести до позива за чланство у НАТО савез.

Тај процес може трајати дуже, може релативно мање. Али у свим тим временима, јер вријеме не стоји, и други војно-политички субјекти желе имати утицај на ове просторе и они то не крију и покушавају својим методама.

Ми имамо једну тенденцију, од 2006. године можда, када је процес интеграције БиХ кренуо мало спорије, имамо раст утицаја Руске Федерације и донекле раст утицаја Турске, чак спомињу и раст утицаја Кине. Зато су у задње вријеме они који одлучују о политици НАТО савеза и сви други увидјели ту чињеницу и убрзава се процес интеграција. А ко је посебно томе помогао, тим другим утицајима? Па помогле су наше домаће политичке снаге које на томе покушавају да остваре двије користи за себе, једну да су они важни за изборно тијело, да се види да они имају велики подршку тих сила, а друга добит је да остваре неке ратне циљеве који нису остварени у времену рата.

(БН)