Фирме у проблему: Вирус корона мијења свјетску економију

Вирус корона је подсјетио у којој је мјери свјетска трговина осјетљива творевина, пише Дојче веле (ДW), отварајући питање да ли европске компаније треба да смање зависност од производње у Кини и тамошњих добављача.

Свијет 29.02.2020 | 07:54
Фирме у проблему: Вирус корона мијења свјетску економију

– Предузећа сад уче лекцију, колико је заиста ломљив овај глобални производни ланац – каже Габријел Фелбермајр из Института за свјетску економију из Кила, кога ово ширење заразе подсјећа на лекцију коју је економија научила након слома Леман Брадерса 2008.

Тек тада је многима постало јасно у којој мјери је свијет новца осјетљив. То је довело и до конкретних посљедица: многе компаније су другачије организовале своје финансије и постале много мање зависне од банкарских кредита.

– Слично се може кристализовати и из ове епидемије вируса корона – каже Фелбермајр за ДW.

Ланац снабдијевања

Лекција сада гласи: треба скратити ланац снабдијевања како би био мање осјетљив на могуће проблеме. Другим ријечима: мора се почети с враћањем производње у Европу.

У овом тренутку више штете економији наносе мјере држава и надлежних институција у борби против епидемије него сам вирус, које сежу од ограничавања путовања до затварања погона. Ту су посебно погођене компаније које послују интернационално, али и све фирме које су умрежене с партнерима у свијету или које зависе од извоза.

Француски министар привреде Бруно Ле Мер у овој епидемији види преокрет који се мора догодити у цијелом, тако осјетљивом ланцу снабдијевања, који се протеже преко читаве планете.

Јер, ова епидемија и њене посљедице су јасно показале “неодговорну и неразумну” зависност од Кине и тамошњих фабрика.

Лијекови

Зато се мора поново размислити о глобалним односима испоруке, нарочито кад је ријеч о фармацеутској и аутомобилској индустрији, изјавио је француски министар током посјете Атини.

– Ми једноставно не можемо бити, кад је ријеч о лијековима и по 80-85 одсто, зависни од испорука из Кине – оцијенио је Ле Мер.

Предсједник Европске привредне коморе у Кини, Јерг Вутке, сматра да су економске посљедице вируса корона “далеко озбиљније него што већина људи мисли”.

– Мени стижу позиви у помоћ са свих страна. За велике концерне то још није велики проблем. Али многе мале и породичне фирме су већ сад у великим невољама – каже Вутке у једном интервјуу.
Додаје да су многи од оних који су тамо производили или су радили за Кину већ на ивици банкрота.

– Читав низ њих већ недјељама нису остварили никакав приход – открива Вутке.

Бродови

Многима није јасно ни колики ће утицај епидемија имати на снабдијевање у Њемачкој. Само највећи бродари, Коско и Маерск, у протекле 4 недјеље нису пустили да исплови по 70 контејнерских бродова.

С обзиром на то да бродови путују око 6 недјеља до тих одредишта, бродови још стижу “али убрзо ће их стизати много мање. А онда би у Европи могли да недостају многи производи”, каже предсједник Коморе.
То би од марта нарочито могло да погоди фармацеутски сектор, али и друга подручја.

Њемачки директори набавке, логистичари и надлежни у ланцу снабдијевања имају пуне руке посла како би стали на крај негативним ефектима епидемије вируса корона у Кини.

– У многим предузећима која су погођена створени су посебни радни тимови чији је задатак да утврде могуће проблеме при набавкама из Кине и да брзо смисле алтернативу – каже Рикардо Курто, повереник за Кину у Удружењу за материјалну економију, набавку и логистику (БМЕ).

Не види се крај кризе

– Неке компаније нам јављају да чак заједнички с кинеским испоручиоцима покушавају да идентификују постојећа или потенцијална уска грла која би могла да настану како би направили планове за случај нужде – додаје он.

Међутим, све је то на климавим ногама, јер недостају поуздани одговори на најважнија питања: колико је стварно раширена епидемија!? И још теже питање: колико ће трајати, оцјењује ДW. Зато и Курто каже: “Пресудно је притом да кинеске службе јасно и тачно јављају о ширењу вируса”.
Како том удружењу јављају чланови из Кине, многи већ због тога ужурбано траже алтернативу и испоручиоце из других земаља свијета. У многим случајевима им помажу и донедавни кинески партнери, јер морају да признају да су им складишта готово празна.

– Зато оно што недостаје у производњи у појединим случајевима наручују од алтернативних произвођача изван Кине, напримјер из Европе – каже Курто за ДW. 

Колаж утисака

Ипак, није довољно само наћи алтернативног произвођача, већ се брзо мора прилагодити и читава логистика, а све то је велики посао.

– За директоре предузећа је најгоре што се још не зна превише тога да би онда могли да повуку праве пословне потезе. Тако су и вијести из привреде више колаж појединих утисака о утицају кризе и тек ћемо једног дана из свега тога можда извући праве закључке. Јер први потези су и пречесто – криви – пише ДW.

Тако је њемачки авио-превозник Луфтханза потпуно обуставио путнички саобраћај према Кини, а драстично је смањио и број теретних летова – са 15 на само 5 недјељно. Од почетка марта, ипак, уводи још 3 теретна лета седмично, јер потражња постоји.

У тексту се наводи да ће, када прође паника, предузећа највјероватније имати пуне руке посла, јер је тако увијек било у сличним ситуацијама у прошлости, али се истовремено поставља питање: “Хоће ли заиста све бити као што је било”.

Пад потражње 

У њемачкој аутомобилској индустрији већ страхују да – неће. Ту није само проблем стабилност ланца испоруке, него је “све више и више ријеч о паду потражње који ће бити све већих димензија”, пише стручњак за аутомобилску индустрију Фердинанд Дуденхефер.

Он процјењује да ће се ове године у свијету продати само око 77 милиона возила – чак 7,5 милиона мање него 2017. То значи и да ће њемачке фабрике аутомобила извести мање – и нису једине које страхују од пада наруџбина из иностранства.

Њемачка државна Банка за обнову и развој (КфW) већ рачуна да ће ова епидемија довести до стагнације њемачке привреде све до љета и да ће економски раст 2020. бити тек 0,8 одсто – а прије епидемије је процјена била 0,9 процената. Међутим, и та прогноза је заснована на процјени да ће епидемија трајати тек неколико недјеља и да ће се првенствено односити на Кину.

Ипак, већ се показује да то неће бити тако, констатује главна економисткиња КфW-а Фрици Келер-Геиб; очито је да се појављују нова жаришта епидемије као што су Иран или Јужна Кореја.

Оно што посебно брине њемачке економисте јесте стање у Италији. Јер, поред свих економских проблема, сад је управо она најтеже погођена вирусом корона – и то ће неминовно имати посљедице на економију Европе, закључује се у тексту ДW.

(Тањуг)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Привреда РС

29.02.2020 08:21

Сви ти вируси: короне, свињски, птичији, маларије итд су нула за наш вирус звани СНСД

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

29.02.2020 08:37

СНСД је пенцилин за све...