Ево што је Селиште кажњено у односу на остала села

Двадесет година  захтјеви  мјештана овог села  не наилазе на разумјевање локалне власти, упркос сталним предизборним обећањима.  Једино је село у коме није асфалтиран ниједан метар пута, док  је у неким селима асфалт пресвлачен преко асфалта и више пута. Због чега је Селиште кажњено у односу на остала села?

Република Српска 24.02.2020 | 15:28

У последње три године општина Србац се може похвалити са великим бројем асфалтираних локалних и сеоских путева при чему је имала издашну помоћ виших нивоа власти, а посебно Владе Републике Српске.

Ипак, насеље Селиште са 42 кућне нумере и око 170 житеља, медју којима је и 37 предшколског узраста, основаца, средњошколаца и студената, није имало срећу да добије асфалтни пут од кад постоји. 

Двадесет година  захтјеви  мјештана овог села  не наилазе на разумјевање локалне власти, упркос сталним предизборним обећањима.  Једино је село у коме није асфалтиран ниједан метар пута, док  је у неким селима асфалт пресвлачен преко асфалта и више пута. Због чега је Селиште кажњено у односу на остала села?

Одговор је недавно дао начелник општине Младјан Драгосављевић у сусрету са представницима овог села, који су се интересовали за судбину пута, који ни за ову годину није уврштен у програм реконструкције и санације путне мреже.

Он је казао да је то, једним дијелом, посљедица недовољних гласова градјана овог села на претходна два изборна циклуса кандидатима  владајућег  СНСД-у.

"Ипак, имајући у виду велики број младих у Селишту, покушаћу обезбједити да се ове године асфалтира бар хиљаду до хиљаду и по метара  пута кроз ваше село“, добродушно је обећао начелник Српца Драгосављевић.  А ријеч је о путу дугом седам километара који Селиште повезује са мјесним заједницама Ножичко и Ћукали.

Мјештани Селишта су сами одржавали макадамски пут, којег су често уништавале бујичне воде. Сами су изградили и два пропусна моста, уредјивали  сеоско гробље и друге комуналне објекте, при чему су извели више од стотину радних акција и постали право акцијашко село за примјер.

Биће, кажу, задовољни и са бар 1,5 километара асфалта, а за кога ће гласати на предстојећих изборима, то је њихово демократско право. Јер, паре које се улажу у изградњу путева и других објеката инфраструктуре су средства свих градјана који имају право да их користе, без обзира која је политичка опција на власти.

(БН)