Како је овај напитак срушио читава царства и промијенио историју

Историја човечанства је поплочана идејама којих су се умни људи досетили уз шољу кафе. Чарлс ИИ Стјуарт, краљ Енглеске, Шкотске и Ирске из 17. века, слао је шпијуне у лондонске кафеџинице, како би дознао о каквим темама испредају интелектуалци и народ, прибојавајући се за ред и мир у свом краљевству.

Занимљивости 24.02.2020 | 07:25

У доба просветитељства, мислиоци и учењаци попут Волтера, Русоа и Исака Њутна су редовно дискутовали о филозофији уз кафу.

Штавише, кафеи Париза су служили као уточишта револуционара крајем 18. века. Управо тамо су сковани планови о јуришу на затвор Бастиљу, који је, заузврат, покренуо Француску револуцију и, на тај начин, заувек изменио ток историје.

Ево како је изгледао пут кафе од егзотичног напитка до окидача историјских догађаја.

Прва кафеџиница отворена је у Османском царству

С обзиром на то да је алкохол био забрањен поклоницима исламске вере, па кафане нису биле дозвољене, кафеџинице су се показале као веома добро место за окупљање народа. Тамо су имали прилику да се друже и размењују идеје. Била су то приступачна места, где је свима био дозвољен улаз, без обзира на друштвени статус, што се није допало свима.

 

Султан Мурат ИВ је 1633. означио испијање кафе као прекршај вредан смртне казне. Његовог брата и ујака су погубили јаничари, који су редовно правили рације у кафеџиницама. Мурат ИВ је толико био предан својој мисији да укине конзумацију кафе, да се и сам прерушавао и одлазио у кафеџинице Истанбула. Кога год би затекао, обезглављивао је својим сечивом тешким 45 кг, пише Хисторy.

Сукоб енглеског краља са кафеџиницама

Прва кафеџиница у Лондону отворена је 1652. До тада је британска култура била веома крута и хијерархијски подређена. Идеја да су на местима где се испија кафа сви једнаки била је коренита промена. Њихова посебна одлика су били заједнички столови, преплављени новинама и памфлетима. Ту би заседали посетиоци и полемисали о актуелним дешавањима. Како објашњава историчар Маркман Елис, кафеџинице су покретале вести у Лондону током 18. века.

Краљ Чарлс ИИ Стјуарт, који је владао током 17. века, је био поготово параноичан да се против њега кује завера, јер је његов отац, краљ Чарлс И, погубљен током Енглеског грађанског рата. Није му се допадала идеја да се његови поданици окупљају како би разговарали о политици. Издао је проглас 1672. који се тицао ширења лажних вести, а односио се делом и на одлазак у кафеџинице. У једном тренутку, краљев државни секретар је тамо почео да шаље и шпијуне. Кулминација се догодила 1675, када је наређено затварање свих кафеџиница у Лондону. Ова краљева одлука била је на снази свега 11 дана.

Кафеџинице постају "Универзитети за један пени"

Мештани Оксфорда су их прозвали тако због тога што је посетилац за кафу која кошта један пени добијао и прилику да учествује у интелектуалним разговорима и критичким дебатама. Стални посетилац оваквих места је био и Исак Њутн, који је, једном приликом, у кафеџиници извршио дисекцију делфина на столу.

 

Пруски краљ објављује рат кафи

Фридрих Велики, пруски краљ из 18. века, толико је омрзнуо кафу, да је покушао да забрани њену конзумацију у потпуности. Одустао је од ове намере, јер је увидео да би забрана тако омиљене робе коштала његово краљевство. Ипак, сваки трговац кафом морао је да се региструје, мада су дозволу за дистрибуцију добијали искључиво пријатељи двора. Фридрих је, чак, упослио бивше војнике да походе улицама, како би пронашли појединце који незаконито прже кафу.

У једном свом писму се осврнуо на свој презир према овом напитку, истакавши да би његова забрана поново привикла људе да пију пиво, те да је оно здравије од кафе. Након смрти Фридриха Великог, ствари су се вратиле у нормалу и кафеџинице су заживеле.

Кафа и почетак Америчког рата за независност

Кафа се сматрала патриотским напитком у британским колонијама које су претходиле независним Сједињеним Америчким Државама. У време пред револуцију, у тамошњим тавернама се кафа служила уз чашицу неког алкохолног пића. Поготово је значајна таверна „Зеленог змаја” у Бостону, којој је наденут надимак „Упориште револуције”, јер су тамо често састанчили Синови слободе, политичка група америчких патриота чији су поступци, конкретно Бостонска чајанка 1773, довели до избијања рата за независност 1775.

У једној њујоршкој таверни, током 1780-их, окупљали су се трговци, који су се тамо организовали са циљем да заснују Банку Њујорка.

Паришки кафеи као изворишта слободне мисли 

Кафеи у Паризу су неговали друштвену једнакост, па су били савршено стециште републиканских тежњи у освиту Француске револуције. Управо из једног паришког кафеа су се чули први покличи да се изврши јуриш на затвор Бастиљу. У доба просветитељства, мислиоци попут Русоа, Дидроа и Волтера су се окупљали у кафеима, да разговарају о филозофији и уметности.

У времену које уследило након Француске револуције, писци и мислиоци настављају да се окупљају у кафеима. Долазили су чак из иностранства, од Ернеста Хемингвеја, до Френсиса Скота Фицџералда. Симон де Бовоар и Жан Пол Сартр су развијали своје филозофске мисли седећи баш за столовима кафеа.

(Телеграф)