Зашто неки родитељи имају само мушку, а неки женску дјецу

У неким породицама се догађа да се рађају само дјечаци, не у једној, него у неколико генерација, док се у другим рађају искључиво дјевојчице. Значи ли то да су неке породице "специјализиране" само за рађање дјеце једног спола?

Неки научници сматрају да то хоћемо ли имати сина или кћер насљеђујемо од оца, иако још нико није установио који је ген одговоран за то, док други тврде да су за то одговорне насљедне одлике које могу допринијети еволуцијској предности једног пола, пише ЦНН.

Бројне студије бавиле су се истраживањем добивају ли високи родитељи чешће дјечаке, док они љепши имају кћери, иако су ове теорије наишле на бројне критике.

Још једна од хипотеза у вези овога је да су за то одговорни хормони родитеља у тренутку зачећа. Међутим, резултати нове студије, која је обухватила цијелу популацију Шведске од 1932. године, указују на то да је спол потомака ствар пуке среће.

"Открили смо да људи немају урођену тенденцију имати дјецу једног или другог пола – пол потомака је заправо насумична ствар. Ако имате много дјечака или много дјевојчица у породици, то је само случајност", каже Брендан Зиетсцх са Универзитета у Qуеенсланду и водећи аутор студије.

Користећи информације из матичне књиге рођених у Шведској, истраживачи су упоређивали имају ли браћа и сестре тенденцију добијати дјецу истог пола. Њихова статистичка анализа искључила је могућност да одређене карактеристике родитеља утиечу на то хоће ли они добити дјечака или дјевојчицу.

"Како браћа или сестре дијеле 50 посто свог генетског материјала, да постоји генетска предиспозиција која одређује пол потомака, она би се потврдила тако што би и њихови потомци били истог пола. Међутим, браћа и сестре нису добијали дјецу истог пола – то што једно од њих има дјевојчицу није повећавало вјероватност да ће и друго добити женско дијете", објашњава Зиетсцх.

Он тврди да велика база података – 4,7 милиона рођених – говори у прилог прецизности и тачности онога што су утврдили и објашњава да су друга истраживања ове врсте обухватала мањи број људи, па су закључци били другачији и усмјеравали су у погрешном правцу.

На примјер, студија из 2008. године, која је обухватила 927 породичних стабала (556.387 људи) вратила се до 1600. године. Према тврдњама ових истраживача, ако је мушкарац имао више синова него кћери и његови синови су чешће добијали мушку дјецу. Иста студија износи хипотезу да је за то одговоран неоткривени ген који одређује хоће ли у сперми мушкарца бити више X или Y кромосома, што утиече на пол његове дјеце. Дјечаци имају X и Y кромосом, док дјевојчице имају два Y кромосома.

Други истраживачи установили су да климатске промјене могу утиецати на то хоће ли се рађати више дјечака или дјевојчица, тврдећи да се више мушкараца рађа на мјестима гдје су температуре високе, док трећи сматрају да велика глад, као она која се догодила у Кини током Великог скока напријед, може довести до тога да жене чешће рађају дјевојчице.

"Не можемо искључити могућност да екстремни догађаји у животној средини, као што су недостатак хране и климатске промјене, могу утиецати на појачано рађање дјеце одређеног пола, али оно што можемо са сигурношћу рећи је да промјене у животној средини нису у том смислу утицале на оне који су рођени у Шведској од 1932. до данас", закључује Зиетсцх.

(Клиx)