Декларација о српском народу у Црној Гори у НСРС

Декларација о положају српског народа у Црној Гори требала би се наћи на дневном реду Скупштине Републике Српске у уторак (18. фебруара), а повод је Закон о слободи вјероисповијести, усвојен 27. децембра 2019. у Скупштини Црне Горе.

Република Српска 18.02.2020 | 10:46

Предлагач Декларације је Небојша Вукановић, посланик клуба опозиционе Српске демократске странке (СДС), који је иницијативу упутио у  парламент РС 10. фебруара 2020. године.

У Декларацији коју је предложио Вукановић, један од 13 СДС-ових посланика, од укупно 81 у Скупштини Републике Српске, изражава се "дубока забринутост због положаја Срба у Црној Гори и учесталих примјера кршења основних људских и грађанских права српског народа".

У Приједлогу декларације тражи се од ентитетског парламента "да осуди дискриминацију Срба у Црној Гори и нападе на Српску православну цркву, те да се успротиви Закону о слободи вјероисповијести у Црној Гори и покушајима одузимања имовине Српској православној цркви".

Какав је став власти РС?

Неизвјесно је да ли ће приједлог декларације прихватити парламентарна већина коју чине Савез независних социјалдемократа (СНСД), Демократски народни савез (ДНС), Социјалистичка партија (СП), Демократски савез (ДЕМОС), Уједињена Српска те Народни демократски покрет (НДП).

Игор Жунић, шеф клуба посланика владајуће Странке независних социјалдемократа (СНСД) у Народној скупштини Републике Српске, изјавио је 11. фебруара за Радио Слободна Европа (РСЕ) да је званични став њихове партије да по питању дешавања у Црној Гори прате шта ради Србија, која још увијек није донијела никакву декларацију.

Декларацију неће подржати представници Бошњака у Парламенту Републике Српске, који су окупљени у клубу посланика Заједно за БиХ.

редсједништво Босне и Херцеговине, које води вањску политику, још се није огласило о најави разматрања декларације у Скупштини Републике Српске.

Предлагач декларације, Небојша Вукановић, очекује подршку свих посланика у ентитетском парламенту за декларацију за коју тврди да нема циљ мијешања у унутрашње ствари Црне Горе већ да се искључиво бави заштитом основних људских права.

Литије кроз РС

Током фебруара су одржане литије у Републици Српској због црногорског Закона о слободи вјероисповијести.

У Источном Сарајеву у недјељу навечер, 16. фебруара је одржан скуп подршке Српској православној цркви и вјерницима у Црној Гори.

На скупу су се могле чути пароле "Цетиње и Подгорицо, поздравља вас Источно Сарајево; Ловћене и Дурмиторе, поздравља вас Јахорина и Романија".

Молебан је служио митрополит дабробосански Хризостом.

Митрополит је у обраћању вјерницима истакао да је подршка "истински братска и црквена, јер сваки Србин који је присутан има биолошке везе са браћом у Црној Гори, а црквена јер су увијек били, јесу и биће једна и јединствена Српска православна црква".

Око четири хиљаде вјерника из свих дијелова Херцеговине су 9. фебруара у Требињу, на југу Херцеговине, одржали молебан.

Закон о слободи вјероисповијести је усвојен је 27. децембра 2019. у Скупштини Црне Горе.

Изазвао је незадовољство у Српској православној цркви (СПЦ), која сматра да јој се примјеном овог акта отуђује имовина.

За СПЦ спорна је пре свега формулација закона по којој ће "сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у власништво неке вјерске заједнице, бити препознати као државна имовина и биће уписани као културно благо”.

Од усвајања Закона, СПЦ предводи протесте најмасовније у Црној Гори, али који се одржавају и у Србији, на Косову, као и у Републици Српској.

(БН/РСЕ)