Бијељина: Најкраћи брак трајао 12 дана

Велики број бракова у модерном времену заврши се након неколико година, а има и оних који брачни стаж мјере и краће - у мјесецима или данима.

Република Српска 16.02.2020 | 19:21

Тако је у Бијељини прије неколико година забиљежен случај гдје је пар под истим кровом успио 'саставити' тек 12 дана.

Сличан случај догодио се у Требињу, гдје су се младенци вјенчали у суботу, а захтјев за раставу брака поднијели су већ наредне сриједе, што значи да су само три дана били у браку.

Забрињавајућа статистика

Најдужи брак у Републици Српској трајао је 70 година, а најкраћи само 13 дана. Ово показује анализа Завода за статистику Републике Српске, према којој је је најстарији младожења имао 90 година, док је најстарија невјеста имала 86 година.

Статистика показује да су, од разведених бракова у Републици Српској током 2018. године, три најдужа трајала 50, 54 и 70 година. Најкраћи брак који је разведен у овој години трајао је два мјесеца.

На питање зашто неки бракови трају кратко, а неки дуго, психологиња Анела Хасанагић каже да одговор треба тражити у укљученим странама, дакле супружницима. Према њеним ријечима брак неријетко не опстаје ради незрелости једног од супружника.

"Зрелост је спремност појединца да се суочава са одређеним животним изазовом и неко је за брак зрео са 20 година, а неко није ни са 40, иако ми културолошки имамо јасне добне границе и одреднице када је нешто вријеме чинити, удавати се и женити се. Усљед тих културолошких и социјалних притисака често млади парови улазе у брак потпуно неспремни да се суочавају са свим оним што заједнички живот доноси. Он захтјева од сваке стране компромис, спремност на разумијевање и јасно артикулисање властитих потреба, опет водећи рачуна и о потребама других. Ову вјештину стичемо кроз живот, а наше особине личности, темперамент и карактер одређују један специфични склоп сваког од нас те и начин на који пловимо кроз живот и брак", појашњава Хасанагић.

Едукативни програми

Развод брака је постао учестала појава у нашој земљи, ништа другачија у односу на друге европске земље и то нарочито уколико није конфликтан и уколико не захваћа ментално здравље дјеце из тог брака, као и супружника.

"Добро би било да имамо знатно више програма усмјерених на превенцију који се баве породицом као основном ћелијом друштва, да имамо више едукативних садржаја који ће бити доступни на ТВ-у, а у којима се говори о значају адекватних комуникацијских вјештина, о потицању среће и добрих међуљудских односа, задовољства животом, па самим тим и потицању квалитете брачних односа, без да се некога убјеђује или тјера да остане у браку ако је несретан, или да се онај други осјећа лоше на било који начин што је изашао из брака у којем није био сретан", навела је Хасанагић.

(Клиx.ба)