Да ли су вируси ојачали или смо ми изузетно слаби?

Вирус грипа и ове године је исти као прије, али, како објашњавају стручњаци, наши имунитети су постали слабији због начина живота што нас чини мање отпорнијим и килавијим.

Здравље 09.02.2020 | 13:25

У јеку прехлада и грипа примијећено је да су оболели принуђени да остану дуже у кревету и да ван болесничке постеље нису у могућности да се носе са вирусима, због чега се многи ових дана питају да ли су вируси постали јачи или је њихов имунитет ослабио толико да не могу да их савладају лако.

Хтјели то да признамо или не – некада смо се брже и лакше лијечили “на ногама” или смо боловали до три дана, а сада – температура, кашаљ и грозница ломе и недјељу дана.

Стручњаци суботичког Центра за промоцију здравља, поручују да је одговор у нашем тијелу, старости, навикама и животу који водимо, али има га и у томе што друштво и послодавци немају реалан поглед на особу “која се не осјећа најбоље, али још увијек може да хода”, због чега многи и поред симптома болести избјегавају боловање.

– Колико дуго ће трајати опоравак од вирусне инфекције зависи од тога како се особа понаша, да ли је одмах запазила да нешто није у реду и отишла код љекара, да ли се када добије савјет и терапију придржава упутстава, да ли је на боловању и да ли је у режиму мировања у кућним условима. Чак и када је све то урадила неопходно је да прилагоди исхрану, да једе лагане, лако сварљиве и нутритивно богате намирнице, мање оброке у току дана и да пије што више цјеђених сокова из воћа и поврћа – објашњава др Зорица В. Драгаш, специјалиста социјалне медицине.

Пошто вирусне инфекције често прате повишене температуре од велике важности је да свако ко је има узима помало течности у току цјелог дана и најбоље је пити воду, топле чајеве са лимуновим соком и понекад са медом. Због појачаног знојења корисна је негазирана минерална вода.

– Дувански дим и алкохол је обавезно искључити. Трајање болести, ток и исход увијек зависе и од укупног здравственог и општег стања особе прије настанка болести и од начина живота и навика. Брже се опорављају особе које су биле доброг здравља, немају хроничне болести, правилно се хране, нису изложене стресу.

Код њих је клиничка слика блажа, болест краће траје и завршава се изљечењем без посљедица – каже др Драгаш и додаје да се поставља и питање када је вријеме вратити се послије грипа или прехладе на посао.

– Проблем настаје када се недовољно опорављена одрасла особа или дијете врате у колектив и наставе да обављају активности. Могуће је да поново дођу у контакт са инфицираном особом и онда лако долази до поновног обољења. Опоравак се продужава, али се дешава и да дође до компликација и развоја других болести као што су упала плућа или средњег ува – каже докторица.

“Повратници”, старији људи, мала деца, хронично обољели и жене у другом стању, припадају посебно осетљивој групи људи, али старењем постепено слабе и одбрамбени механизми.

Односом према сопственом здрављу можемо искључивати и смањивати штетне утицаје који долазе из животне и радне средине, а ти утицаји су наше навике и понашање.

Имунитет, способност организма да се брани од вируса, бактерија, паразита и других патогена, у великој мери зависи од стила живота, али је условљен и генетиком и животном околином. Стечени имунитет се развија постепено и специфично реагује на сваки антиген.

Добар локлани имунитет

Може бити трајан, али може да буде и временски ограничен па се спроводи ревакцијанација.

– Неће свака особа која је дошла у контакт са вирусом и која је инфицирана обољети. Људи са добрим имунитетом имају веће шансе да не оболе. Улазна врата за респираторне инфекције су горњи дисајни путеви. Успјешну борбу против ових узрочника болести подржава и добар локални имунитет, односно здрава слузокожа горњих дисајних путева. Њу нарушава, прије свега, дувански дим својом врелином и деловањем хемикалија које се удишу, а затим и загађен ваздух – објашњава др Зорица В. Драгаш.

Да би били отпорнији на вирусе и бактерије и да би брже оздравили неопходна је правилна исхрана и свакодневна физичка активност која подиже отпорност организма на сваки стрес.

Свако треба да спава шест до осам часова и да развија вјештину управљања стресом. Али, каже др Драгаш, веома је важно умјети правилно процијенити личне могућности и тако постављати своје циљеве и приоритете.

– За добро здравље и брзо оздрављење је битна емоционална интелигенција. Здравље и имунитет нарушавају неправилна исхрана, “брза” прерађена храна, неправилна надокнада течности, индустријски и газирани сокови, недовољна физичка активност, седантерни начин живота, изложеност стресу, хронични умор, лоше емотивно и ментално стање особе, навике као што су коришћење дуванских производа и живот у дуванском диму, коришћење дрога, злоупотреба кофеина, алкохола и лијекова.

(Блиц/Српскаинфо)