Какви су рачуни и безбједност након пљачке Сбербанке

Банкоматска мрежа је највећим дијелом у прекиду док се не заврше истражне радње. Директор комуникација и маркетинга из Сбербанк БиХ Ведран Першић наглашава, међутим, да ова банка несметано послује.

"Најважније од свега је да ниједан клијент није оштећен ни на који начин. Новац који је био положен у банкомате је у власништву банке. Нити су рачуни компромитовани, нити картице, ништа", каже Першић.

"Сбербанк БХ", наводи даље, "од самог почетка врло блиско сарађује са истражним органима и све расположиве информације ми ћемо подијелити с њима".

"Док трају ове сигурносне и техничке провјере, дошло је до привременог застоја рада банкоматске мреже Сбербанк БХ, али наши клијенти могу доћи у наше пословнице, гдје могу без проблема да приступе својим рачунима и да подижу готовину по потреби. Сбербанк БХ несметано послује, банка је осигурана у оваквим случајевима, наши клијенти нису ни на који начин оштећени. Искључиво је била у питању крађа новца из банкомата. Тај новац је новац банке, а не корисника, клијената услуга банке", истиче Першић.

Рупе у систему

Двојица Украјинаца су готово неометано током викенда са банкомата у Бихаћу подизали новац који је Сбербанк положила за потребе грађана.

Како је могуће да се изврши компјутерска крађа великих размјера, одговара Вахидин Ђалтур, стални судски вјештак информацијско-комуникацијске области.

"Треба знати да је банкомат један велики рачунар, да има оперативни систем у себи, да комуницира путем одређених информатичких протокола, да врши размјену информација. Као у сваком информатичком систему, могуће је открити 'рупе' у самом систему, сигурносне пропусте, и њих искористити. Тако претпостављам да је екипа која је стајала иза тога морала имати или купити одређене информације или имати јако пуно информатичких инжењера који су радили на детекцији таквих сигурносних пропуста. Према оном што се за сада зна, таргетирали су једну врсту произвођача банкомата, па претпостављам да су само на овим аутоматима открили такав пропуст", коментарише Ђалтур.

Дуге припреме

Међутим, наглашава овај судски вјештак, "поставља се питање зашто апарати нису давали сигнал нерегуларности?"

"Претпостављам да су кроз интеракцију са банкоматом, кад су хакирали банкомат, путем одређених кодова и наредби самом банкомату, спријечили да он јавља информације банци о стању средстава у самом апарату. Тако да онај ко је планирао пљачку новца, на вријеме је испланирао све детаље", наводи Ђалтур.

На питање да ли су за овакву "операцију" потребне дуге припреме Ђалтур каже:

"За то треба доста времена. Прво, се мора осигурати физички уређај, мора се знати која је врста софтвера на њему, односно која је верзија, који се протоколи користе. То значи да треба прикупити много информација , које у бити банка чува као тајне", наводи Ђалтур.

Растући проблем

Декан Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву, др Неџад Корајлић наглашава како с овог факултета већ дуго одлазе упозорења о опасностима цyбер криминала.

"То је један стални и растући проблем. Наш факултет је био организатор конференције о цyбер криминалитету, с које смо упозорили и стручну и другу јавност на опасности и могућу превенцију. Сада у БиХ имамо примјер да су крађу извршили Украјинци, али то је присутно свуда у свијету. Чак, није неопходно присуство на мјесту криминала, онај ко хоће да уради такав чин, не мора доћи на примјер у Сарајево, или у Босну и Херцеговину, да би то урадио. И најгори криминал се може извршити на даљину. Према томе, када је у питању цyбер криминалитет, то је једно широко поље, којем смо потенцијално сви изложени", упозорава професор Корајлић.

Банкомати осигурани

Берислав Култе, директор Удружења банака БиХ, истиче да због овог случаја грађани не треба да страхују за свој новац у банкама.

"Сви клијенти су заштићени и све неправилности и провале које се десе, било које врсте банке су дужне и то им је обвеза, да надокнаде штету грађанима. И банке су осигурале банкомате, између осталог и преко осигуравајућих кућа. Стално се ради на повећању сигурности и на превенцији за шта се улаже доста новца. Међутим и они који желе да изврше неки криминални напад, за то се посебно припремају. Банке би требале још више појачати сигурност и превентиву док би и правна држава, полиција и друге агенције такође морали подизати своје активности. У овом случају полиција је брзо дјеловала. Међутим, и даље морамо подизати свијест о томе да је неопходна заједничка активност, да банке и даље раде на повећању своје сигурности. Превара овог типа не смије бити изненађење, без обзира одакле долазе криминалци", каже Кутле.

 

Вахидин Ђалтур наглашава да и грађани морају имати више одговорности када користе банковне картице или дају особне податке.

"Мислим да о својој сигурности размишљају само људи који су се некад 'опекли' којим су с рачуна 'скинута' средства. Ако су некад плаћали интернет картицама, па су им покрадени пин кодови или им недостаје одређена свота новца на рачуну, тек онда почињу схватати колико могу бити лаган плијен разних криминалаца", упозорава Ђалтур.

Више опреза при кориштењу

И професор Корајлић сматра да грађани морају више бринути о властитој сигурности.

"Сад се десио случај с крађом новца из банкомата. Али, грађани морају више бити опрезни и размишљати о томе да криминалци могу скинути њихове пин кодове с банковних картица и рачуна, украсти матичне бројеве, итд, тако да морамо повећати своју личну сигурност. Треба развијати информатичку културу и уопште сигурносну културу. Наравно да морамо бити на опрезу на свим јавним и другим мјестима", каже Корајлић

Групација Сбербанк Еуропе (Сбербанк Еуропе АГ) са сједиштем у Бечу је банковна група у стопостотном власништву највеће руске банке Сбербанк Русија. Сбербанк Еуропе је присутна у Аустрији, Босни и Херцеговини (Сарајево и Бањалука), Хрватска, Чешка, Мађарска, Словенија, Србија и Њемачка. Управља мрежом од 188 пословница и има око 4.000 запослених.

(РСЕ)