У методологији за проширење ЕУ, БиХ није ни споменута

Новом методологијом за проширење, која је данас представљена у Европској комисији, биће могуће убрзати претприступне преговоре са земљама западног Балкана за шест до осам пута, али, исто тако, и значајно их успорити ако земље у процесу преговора не буду испуњавале своје обавезе.

Босна и Херцеговина 05.02.2020 | 18:19

Занимљиво је пак да је БиХ једина земља која није споменута ни у једном документу ни јуче на прес-конференцији, што се може објаснити тиме да још нема кандидатског статуса па она не може бити ни узета у разматрање за нову методологију. То би могло значити да док БиХ званично не постане кандидат, неће бити много разговора о њеном укључивању у нову методологију и испуњавању услова у процесу преговора.

У папиру који је објавила Комисија и на прес-конференцији коју је јуче тим поводом организовао Оливер Вархеји, комесар за проширење, објашњено је да ће земље које искажу напредак бити награђене бржим отварањем и затварањем поглавља, која ће сада бити груписана у шест подручја, а да ће свако од тих шест подручја бити могуће затворити у истој години када буду отворена, за разлику од досадашње праксе, да од отварања до затварања поглавља, како је рекао, прође шест до осам година.

Вархеји је на прес-конференцији истакао да нова методологија сада доноси јасне обавезе земаља чланица ЕУ да више не блокирају земље у процесу приступања, али и јасне услове, посебно у области правне државе за земље које желе чланство. Он се нада да ће се овом методологијом умирити јавност у ЕУ и земље чланице да ниједна земља више неће ући у ЕУ неспремна, али и јавност и земље у процесу приступања да се више неће поновити изненађења као на октобарском самиту, када су Сјеверна Македонија и Албанија блокиране у започињању преговора.

Вархеји је нагласио да ће ЕУ појачати финансијска средства за спровођење реформи, чиме су на неки начин ублажени страхови да због смањења буџета ЕУ за кохезионе фондове неће бити новца за проширење.

Још једна значајна новина је да се земље у процесу приступања, почевши са самитом ЕУ - западни Балкан у Загребу, сваке године барем једном укључују у директан дијалог с ЕУ, као и да земље у процесу преговора буду укључене у сједнице разних савјета ЕУ, како би се на вријеме почеле прилагођавати.

Осим тога, убудуће ће у све разговоре који се тичу земаља у процесу приступања бити директно укључени и експерти из земаља чланица ЕУ, чиме се жели избјећи вето на европском самиту, већ да се унапријед зна расположење земаља чланица према кандидату.

Вархеји је, међутим, упозорио да ће ЕУ задржати право, не само да заустави или врати земљу ако не испуњава услове, већ и да ускрати финансијска средства.

"Не желим сакрити чињеницу да је једно од најтежих питања које смо унијели у пакет то да можемо и вратити земљу ако нема напретка или ако дође до назатка. Морамо јасно ставити до знања да ћемо моћи ићи и назад ако буде било потребно. Ако земље не испуне услове или падну, и наша страна ће моћи предузети кораке", рекао је Вархеји.

Он је изразио наду да ће детаљи из нове методологије бити усаглашени међу земљама чланицама најкасније до самита у Загребу, након којег би се онда могло почети с примјеном нове методологије.

Фарис Кочан, истраживач с Факултета политичких наука у Љубљани, каже за "Независне" да се из изјаве Урсуле фон дер Лајен, предсједнице Европске комисије, може прочитати да се на неки начин преферирају Сјеверна Македонија и Албанија.

"Ја мало сумњам да је Сјеверна Македонија спремнија од Србије, која преговара већ годинама. Можда још негдје у канцеларијама у Бриселу постоји идеја да западни Балкан у ЕУ уђе у пакету", истакао је Кочан.

(Независне)