Више пензионера него радника у Републици Српској

Чак 18 општина у Републици Српској има више пензионера него радника, подаци су Пензијско-инвалидског фонд. Уз недовољан привредни раст, одлазак из земље радно способног становништва, негативан природни прирастај и велику незапосленост, питање је: Колико ће, ионако преоптерећени фонд, моћи да издржи?

Република Српска 03.02.2020 | 21:30

Да би пензиони систем оптимално функционисао, потребно је имати три радника на једног пензионера. У Републици Српској је тај број скоро изједначен, тако да је однос 1:1,2, што дугорочно угрожава његово нормално функционисање, кажу стручњаци. Број старијих од 65 година далеко је већи од броја дјеце до 15 година.

“То ће дугорочно погоршати односе између броја запослених и броја пензионера. Наш пензиони систем функционише на принципу међугенерацијске солидарности, што значи да будућа исплата пензија зависи од будућих генерација, од броја будућих радника, запослених и  потрошње које ће они извршити”, каже економиста Миленко Станић.

Тренутни однос не гарантује ни задржавање постојећег стања и потпуно је негативан за пензионерску популацију, тако да је систем неодржив. Озбиљне промјене могуће су само ако се значајно повећа економски и привредни развој, тј. стопа привредног раста, тврди Станић.

“Садашње генерације радника морају да буду спремне на дужи радни вијек, а концепту цјеложивотног учења очигледно ће се придружити концепт цјеложивотног рада. Мораће да размишљају о додатним изворима финансирања свог пензионерског живота. Озбиљне промјене у пензионом систему могуће су само са значајнијим побољшањима у привредном и економском развоју”, објашњава Станић.

За сваку државу најважнији су демографски ресурси и одрживост, јер демографски пад значи и пад степена економског развоја, будући да демографија и економија зависе једна од друге. Потребно је правити дугорочне планове за уравнотежење односа развијености између општина у Српској, поручују демографи.

“Образовање тржишта рада не можемо правити само према тренутном стању.  Морамо имати  дугорочнију визију, шта нам треба од образовних профила, како ће се развијати тржиште рада”, каже демограф проф. др Стево Пашалић.

Класичне мјере популационе политике, због тога што имамо зрелу радну снагу која не може да буде носилац продуктивности, више нису у тренду и данас је акценат на квалитету а не бројности. 21. вијек захтијева ефикасније образовање, а високообразовани кадар је носилац развоја, каже Пашалић.

Дакле, потребни су нам дугорочни планови, визија за будућност и стручан кадар на одговарајућим мјестима. Демографски оквир се не може поправити преко ноћи, а проблем миграција остаје актуелан не само у источној и југоисточној Европи, која је највећи депопулациони простор у свијету, него и у остатку планете, закључује професор Пашалић.

 

БН ТВ