Када и зашто се ванредна ситуација проглашава?

Свјетска здравствена организација проглашава ванредну ситуацију опасну по јавно здравље на међународном нивоу када постоји "ванредни догађај" који представља ризик по јавно здравље других земаља, путем ширења болести на глобалном нивоу, а јуче је такву одлуку донијела због ширења коронавируса.

Свијет 31.01.2020 | 08:01

У данашњем саопштењу, објављеном на сајту СЗО, Комитет за ванредне ситуације СЗО, упозорио је да до даљег ширења случајева коронавируса може да дође у било којој земљи. Према међународним здравственим прописима из 2005. године, државе имају правну обавезу да неодложно реагују на проглашење ванредне ситуације опасне по јавно здравље на међународном нивоу.

Ванредна ситуација проглашава се због ванредног догађаја који потенцијално захтијева координисан међународни одговор у случају "озбиљне, изненадне, неуобичајене или неочекиване" ситуације, која има посљедице по јавно здравље изван граница погођене земље и може да захтијева хитну међународну акцију.

СЗО је до сада прогласила ту ситуацију пет пута, а данас и шести пут због новог коронавируса, наводи ББЦ.

Први пут одлучила се на тај корак 2009. године када се вирус Х1Н1, познатији као "свињски грип", проширио широм свијета, усмртвиши 200.000 људи, те је вандредна здравствена ситуација проглашена како би се осигурало да свијет пажљиво надгледа ширење тог вируса и реагује, између осталог вакцинама.

Иако је 2012. свијет био ближе него икада искорјењивању случајева обољелих од дјечије парализе, број обољелих је порастао 2013. године, а ванредна ситуација је проглашена 2014. из страха да би борба против те болести на глобалном нивоу могла да се суочи са великом препреком.

СЗО је прогласила ванредну здравствену ситуацију због Зика вируса 2016. године након што се болест брзо проширила кроз амерички континент. Ријеч је о вирусу који може да буде опасан по труднице и ванредна ситуација је проглашена како би подстакла хитна истраживања.

Због еболе, СЗО је прогласила ванредну ситуацију 2014. и 2019. године. Први пут она је била на снази од августа 2014. до марта 2016. године, након што је регистровано 30.000 заражених случајева, док је 11.000 људи преминуло на западу Африке, док је други пут ситуација проглашена прошле године пошто је дошло до ширења болести у Демократској Републици Конго, подсјећа Би-Би-Си.

Проглашење ванредне здравствене ситуације објављује Комитет за ванредне ситуације СЗО, који чине међународни стручњаци који раде у складу са међународним здравственим прописима из 2005. године.

Због тога, комитет је препоручио свим државама да буду спремне на сузбијање вируса што, како је навео, укључује активно посматрање, рано откривање, изолацију, управљање случајем, праћење контаката, спречавање даљег ширења вируса, као и дијељење података са СЗО.

У препорукама глобалној заједници, комитет подсјећа да је ријеч о новом коронавирусу и да се раније показало да слични случајеви коронавируса захтијевају значајне напоре да се омогући редовно размјењивање информација и истраживање.

Стога позива међународну заједницу да настави да показује солидарност и спремност на сарадњу како би државе подржале једна другу у откривању извора новог вируса, његовом пуном потенцијалу за преношење са особе на особу, као и како би биле спремне на потенцијални "увоз" нових случајева и спроводиле истраживање за неопходан третман.

Комитет позива међународну заједницу и да обезбеијди подршку неразвијеним и средње развијеним земљама како би могле да одговоре на овај вирус, као и да олакша приступ дијагностици, потенцијалним вакцинама и терапијама.

Кини је Комитет поручио да настави с примјеном свеобухватне стратегије комуникације ризика како би редовно информисала становништво о еволуцији епидемије, мјерама превенције и заштите, као и мјерама које се преузете за њено сузбијање.

Комитет је Кини препоручио да појача рационалне мјере јавног здравља ради сузбијања епидемије, осигура отпорност здравственог система и заштити запослене у здравству, побољша надзор и активно откривање случајева широм Кине, сарађује са ЗСО и партнерима на спровођењу истрага како би се разумјела епидемиологија и развој епидемије и схватило које су мјере за њено обуздавање....

Комитет је поздравио руководство и политичку посвећеност на највишиим нивоима власти у Кини, њихову посвећеност транспарентности и напоре које су предузели у спровођењу истраге о епидемији и њеном обуздавању.

(Тањуг)