У БиХ потрошња и плате расли, извоз и увоз смањени

Плате и потрошња грађана у БиХ у прошлој години су расли, док су извоз и увоз смањени у односу на годину раније.

Босна и Херцеговина 30.01.2020 | 07:22

Како се наводи у Извјештају о економском напретку Европске комисије за земље западног Балкана и Турске за четврти квартал прошле године, плате у прошлој години су реално расле по стопи од 4,4 одсто.

"Највише су расле у сектору умјетности и забаве, а затим у сектору некретнина и грађевинарства", наводи се у извјештају.

У њему се додаје да је потрошња грађана у 2019. години повећана за 0,9 одсто, док је претходне године износила 2,5 одсто. Извоз је смањен за 2,2 одсто, а увоз за 3,2 одсто у поређењу на годину раније.

"Укупни допринос извоза је био негативан, односно скинуо је 1,4 одсто од укупног раста", наглашено је, уз напомену да се још ради о прелиминарним подацима и да су могуће корекције у наредном кварталном извјештају за три мјесеца.

Што се тиче извоза робе, у првих 11 мјесеци прошле године укупан износ мањи је за три одсто у односу на претходну годину, а најважнији разлог је смањење извоза за Косово због стоодстотног износа такси. Осим Косова, смањен је извоз у Њемачку, Хрватску, али и Турску.

"Ово је дјелимично компензовано повећањем извоза у Аустрију, Србију, Француску и Швајцарску. Трговина с ЕУ у укупном учешћу износи 74 одсто", наглашено је.

Инвестиције су расле по стопи од 2,8 одсто, што је за десет одсто мање у односу на претходну годину. То сугерише да је у прошлој години било мање инвестиција због неформирања власти, с обзиром на то да су међународне финансијске институције обуставиле финансирања чекајући успостављање власти. Иако су инвестиције значајно опале, највећи инвеститори су из Русије, Хрватске и Холандије.

Што се тиче цијена, занимљиво је да је у 2019. години дошло до огромног раста цијена у угоститељском сектору, што би се могло приписати снажном приливу туриста у БиХ прошле године.

Када се ради о економским показатељима, наглашено је да је дошло до пада економске активности, али су, такође, додали да би наредни квартални извјештај могао показати да је смањена активност прешла најнижу тачку и да би могло доћи до одређеног опоравка.

Што се тиче тренутних показатеља, наглашено је да је смањена економска активност донекле ублажена смањењем обима увоза, што је наш раст бруто домаћег производа задржало на стопи од 2,6 одсто, у поређењу на 2,9 одсто у претходној години.

У извјештају се наводи и да је исељавање радне снаге из БиХ у 2019. години настављено снажнијим темпом него што је било годину раније, те да је регистрована незапосленост смањена за 36.000 људи, уз напомену да је дио ових људи напустио БиХ. Осим тога, наглашено је и да је у октобру прошле године регистровано 11.000 више запослених у односу на октобар 2018. године, а да је највише новозапослених у сектору трговине, транспорта и комуникација.

"Смањење броја незапослених много је веће од броја новозапослених, што имплицира континуирани пад у регистрованој радној снази, што је посљедица обесхрабривања рада, исељавања и стриктније примјене критеријума за добијање статуса", истакнуто је у извјештају.

Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, коментаришући раст плата, каже за "Независне" да је то одговор домаћег тржишта рада на одлив квалификоване радне снаге, а да пад инвестиција вјероватно представља пад пласмана кредита међународних финансијских институција у прошлој години.

Поновио је своју стару идеју да Савјет министара БиХ треба да од ЕУ тражи неку врсту компензације за узимање наше радне снаге која је, како каже, своје образовање стекла инвестирањем пореских обвезника у здравствени и образовни систем.

(Независне)