Горући проблем у БиХ су мале плате и лоши услови!

Предсједник Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић изјавила је данас у Сарајеву да су лоши услови рада и ниске плате горући проблем у БиХ, те додала да су у врху агенде влада Српске и Федерације БиХ сузбијање сиве економије и настојања да се рад на црно легализује и сведе на формалан рад.

Босна и Херцеговина 28.01.2020 | 14:39

Мишићева је на регионалној конференцији "Запошљавање - нијансе сиве на западном Балкану: регионалне перспективе о отварању већег броја бољих радних мјеста", истакла да је Синдикат спреман да тражи најбоља рјешења, јер ће све политике и приче постати бесмислене када БиХ изгуби људе, с обзиром на то да се земља суочава са одласком квалификоване радне снаге.

Она сматра да је мало урађено на запошљавању младих, иако су социјални партнери у Републици Српској радили различите пројекте.

"Све је то мало и недостатно. Можемо да причамо, али је горући проблем одлазак квалификоване радне снаге, а основни разлог су ниске плате и лоши услови рада јер од просјечне плате за себе и своју породицу у Републици Српској не можете обезбиједити основне потребе у 21. вијеку", рекла је Мишићева.

Она каже да би растерећења плата морала ићи у корист радника.

"Треба престати гајити сиву економију и почети оштро и жестоко санкционисати оне који не поштују законе. Инспекција треба да ради свој посао", рекла је Мишићева и указала да су у врху агенде, како Владе Српске, тако и Владе Федерације БиХ, сузбијање сиве економије и настојања да се рад на црно легализује и сведе у формалан рад.

Она је навела да су резултати слаби јер је и даље више од трећине буџета у сивој зони, односно послодавци који раде нелегално пуне своје џепове.

"Радници су незаштићени - нису пријављени, не могу остварити ниједно право. Због тога трпе и буџети, а прије свега пензиони и здравствени фонд. Како се супротставити раду на црно крупно је питање, а непоштивање закона кључна је карика у свему. Треба пооштрити инспекцијске контроле и затварати фирме у којима раде радници на црно јер се мора дјеловати репресивно", рекла је Мишићева.

Она је додала да је Република Српска у фази доношења новог закона о инспекцијама.

Генерални секретар Савјета за регионалну сарадњу /РЦЦ/ Мајлинда Брегу указала је, отварајући конференцију, да је западни Балкан протеклих година забиљежио мјешовит напредак када је ријеч о економији и тржишту рада.

"Према званичним подацима, више од 700.000 радних мјеста отворено је у протеклих седам година, али се истовремено наставља одлив кадра у алармантним размјерама", упозорила је Брегу, истичући да дио ставновништва западног Балкана није имао корист од побољшања на тржишту рада током протекле декаде.

"Само у 4,3 одсто случајева у новоствореним радним мјестима у региону су се запослили млади", рекла је Брегу.

Директор Међународне организације рада /ИЛО/ за Централну и Источну Европу Маркус Пилграм упозорио је да су млади у потпуности занемарени када је ријеч о 700.000 новоотворених радних мјеста.

"Циљ нам је отварање радних мјеста за младе, те да се омогући њихово запошљавање како би се спријечио одлазак висококвалификоване радне снаге. Слика позитивних трендова је замагљена. Стопа незапослености је смањена, али не због добрих политика, него због демографије и чињенице да имамо стара друштва и мањи број људи на тржишту рада", рекао је Пилграм.

Он је указао да су различите анализе показале да огроман број младих жена у региону нема могућност да брине о својој дјеци и да нађе одговарајући посао.

"Препорука је да се треба више уложити у институције попут вртића и продужених боравака у школама које би омогућиле мајкама да остваре каријере", рекао је Пилграм.

Шеф Одсјека за домаће тржиште рада у Агенцији за рад и запошљавање БиХ Синиша Веселиновић истакао је позитивне трендове на тржишту рада у посљедње три године, наводећи да се смањује број незапослених.

"То је посљедица позитивних макроекономских кретања у БиХ, али и примјетног повећања одласка радне снаге у друге државе. Што се тиче података Агенције за рад и запошљавање, тренутно се око 403.000 незапослених лица налази на евиденцијама што је у односу на исти период претходне године мање за 3,2 одсто", рекао је Веселиновић.

Он је додао да су током 2019. године спроведене активне мјере запошљавања путем завода и служби запошљавања у вриједности од око 80 милиона КМ, што представља подстицаје за запошљавање око 35.000 лица са евиденције незапослених.

Веселиновић је напоменуо да, што се тиче одласка радно способних становника у иностранствао, Агенција за рад и запошљавање води евиденцију само оних који су отишли сходно споразумима о запошљавању које БиХ има са другим државама.

"Према тим подацима, у Словенију је отишло 14.000 лица, а према споразуму који имамо са Њемачком о запошљавању медицинских кадрова у 2019. години је запослено 681 лице у тој земљи. Очекујемо и у овој години даљи пад броја незапослних на евиденцијама", рекао је он.

Руководилац пројекта "Платформа за запошљавање и социјална питања" /ЕСАП два/ Нанд Шани појаснио је да је предвиђено да "ЕСАП два" траје наредне три године и да је циљ помоћи економијама западног Балкана да створе боље могућности запошљавања у региону.

РЦЦ је регионалну конференцију "Запошљавање - нијансе сиве на западном Балкану: регионалне перспективе о отварању већег броја бољих радних мјеста" организовао у оквиру обиљежавања почетка друге фазе пројекта "Платформа за запошљавање и социјална питања" /ЕСАП два/.

У оквиру прве фазе, спроведене у периоду 2016-2019. година, пројекат је подржао шест економија западног Балкана у спровођењу реформи из области тржишта рада, запошљавања и социјалне политике с циљем повећавања могућности запошљавања за све у цијелом региону, наводи се у саопштењу.

(Срна)