Владавина најгорих уз промјену “амбалаже”

Владавина најгорих: Промјена “амбалаже” не прикрива дубоку поквареност, подлост и суровост аутократског Режима

Република Српска 25.01.2020 | 16:51

1.
Милорад Додик врло систематично мијења амбалажу “најдуговјечније коалиције”: Након Марка Павића брише се и Петар Ђокић са “паковања”.

2.
Другим ријечима, умјесто старих корумпираних кадрова, на нову "амбалажу" се утискују ликови младих корумпираних кадрова ДНС-а и СП-а, коалиционих партнера Додиковог СНСД-а.

3.
Потпуно је небитно ко ће да замијени Павића и Ђокића, јер се неће ништа битно промијенити у функционисању тих странака; Оне ће, као и досад, остати искључиво интересне, клијентелистичке, клептократске организације.

4.
За функционисање коалиције, њихов производ, промјене на “амбалажи” не значе ништа, јер ће дјеловање остати исто, садржај црвљив и са давно истеклим роком трајања.

Дистопија у наставцима.

5.
То што је Додик багателисао коалиционе партнере такође не значи много, јер и досад су добијали колико је он хтио. 

6.
Једина промјена је да ће он сада и суштински, осим СНСД-а, водити и ДНС и СП, па ће постати предсједник свих “странака” које чине владајућу коалицију. 

Какистократија, владавина најгорих, се наставља.

7.
Додиково “милосрдно” дјеловање према Ђокићу и Павићу, којима за живота приређује политичке сахране, да би могли видјети сопствени “укоп” и ко ће све за њима заплакати (мало ко је то учинио), служи и за одвлачење пажње са огромних проблема у РС, чињенице да све тоне, да је ентитет у својеврсној изолацији, јер у њега нико значајан не долази, становништво масовно одлази, да су све институције поробљене, узурпиране, приватизоване, да привреда, здравство, образовање нестају у живом блату личних интереса и да се услови живота диктирају из Командног центра логора.

8.
Ђокић је за Додика “завршена прича”, његово одвлачење на депонију је ствар технике; Наставио је, зато, у циљу одвлачења пажње, напад на СДС, трошећи Мићу Мићића, али и темељно понижавајући бијељински СНСД, показујући им да унутар кључне странке заузимају мјесто у “магарећој клупи”. 

9.
Промјена “амбалаже”, ма колико била “атрактивна”, нуђена јавности као “трилер”, представљена кроз низ “узбудљивих” епизода, упркос свему, не може прикрити суровост Режима, који се свакодневно манифестује; Између осталог и кроз атак Игора Радојичића на младе људе Павла Кнежевића, Бојана Гајановића и Ању Грубачић, што су организовали скуп 30.12.2018., на којем се тражила истина о убицама Давида Драгичевића и њихово кажњавање.

10.
Мирни скуп је разбијен бруталним нападом страначке милиције СНСД-а, а наставак заташкавања злочина је и Радојичићева тужба против троје младих; Она представља инсистирање на лажима које је недостојни градоначелник Бањалуке изговорио након тог скупа, неистинито оптужујући учеснике за оштећење технике, која је требала бити кориштена за наступе током новогодишњих празника. 

11.
Иако је доказано да оштећења није било, Радојичић је поднио тужбу, тражи одштету од цца 170 хиљада КМ, а, истовремено, ћути већ четврту годину о криминалу који је почињен током мандата његових претходника и у којем је Град, разноразним малверзацијама, оштећен за десетине милиона КМ.   

12.
Промјена “амбалаже” не може прикрити ни чињеницу да Режим покушава да именује Дарка Ћулума, једног од кључних криваца за покушај заташкавања злочина, на позицију директора СИПА, а да је један од круцијалних циљева које би наречени требало да постигне наставак прикривања поменутог злодјела и са тог нивоа.

13.  
Промјена “амбалаже” не може прикрити чињеницу да је правосуђе у рукама злочинаца, што директно потврђује пуштање из притвора Славише Јурошевића, организатора покушаја ликвидације Слободана Васиљевића; Док су сви припадници његове злочиначке групе, која је покушала убити Васиљевића 01/02.06.2019. у притвору, Јурошевића је Суд у Источном Сарајеву пустио да се брани са слободе. 

14. 
Таква одлука нема никакве додирне тачке са правом, већ искључиво са политичком моћи и корумпираношћу правосуђа.

15.
Имало би се још много тога набројати, али нема потребе за тим, јер је више него очигледно да промјена “амбалаже” не значи никакву, ни минималну, промјену у функционисању Унутрашњег окупатора, демонстрацији његове насилности, суровости, бруталности и презира према онима које су поробили.

16.
Владавина најгорих се наставља; Тоталитаризам иде ка свом врхунцу и тек ће да услиједе насилне акције Режима, који се остварује искључиво злом.

хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/