За неискориштена средства плаћено 56 милиона КМ

Босна и Херцеговина је у протеклих нешто више од 21 године кредиторима платила више од 56 милиона марака за одобрена, а неискориштена средства. Проблем је што не постоји никаква врста одговорности за оне који нерадом у милионским износима оштете државне финансије.

Босна и Херцеговина 22.01.2020 | 19:23
За неискориштена средства плаћено 56 милиона КМ

Износ накнаде коју БиХ из године у годину плаћа за одобрена, а неискориштена средства зависи од укупне висине кредите као и од динамике повлачења новца. Највећи пенали плаћени су 2011. године када је из државног буџета исплаћено 6,9 милиона марака и 2018. када је кредиторима плаћено 6,3 милиона марака. Ове податке дао је стари сазив Савјета министара још у јулу прошле године када је питање упутио посланик у државном Парламенту Саша Магазиновић.

 „То је исто као кад би ви узели кредит у банци и све вам завршено и никад не подигнете тај новац наравно кад држава то ради да се плаћају пенали што показује неодговорност у имплементацији пројеката за које тражите кредитна средства и при томе се не ради само о институцијама будући да се држава задужује у име и ентитета и јавних предузећа и нижих нивоа власти то је једна епидемија некоректног и неодговорног понашања за шта до сада нико није сносио одговорност“, истиче Саша Магазиновић, посланик СДП  у ПС БиХ.

На висину казне односно пенала утиче више фактора. Поред укупног износа одобрених кредита, дешава се и да је одобравање кредита услов за почетак реализације неког пројекта али  и расписивање тендера за извођаче радова. Тада се пенали плаћају чак и ако нема кашњења у реализацији. Економисти кажу да је додатни разлог за неефикасност - тромост бирократије. 

 „Имамо проблем што су то средства за инфраструктурне пројекте који имају за посљедицу Закон о јавним набавкама који је вјероватно закон који је прерастао и треба га мијењати гдје су те тендерске процедуре веома споре и онда ненамјерним поступањем администрације се доводи до кашњења и ово би био добар позив да се озбиљно крене у реформу јавних набавки и Закон о јавним набавкама“, каже Бранко Кецман, економиста из Удружења „Мисли добро“.

Одговорност за оне који својим нерадом оштете државни буџет и по неколико милиона мора постојати. Међутим, ту одговорност не може преузети само држава ако се узме у обзир да су крајњи корисници кредита локалне заједнице, кантони, енитети али и јавна предузећа. 

 „Онај ко узме кредит а не повуче га а онда држава плаћа пенале морао би да сноси одговорност, вјероватно и због неформирања Савјета министара односно извршне власти на нивоу БиХ у току 2019.године много средстава није повучено као што знамо вјероватно један дио ових пенала ће да се односи на 2019. годину“, сматра Мирко Шаровић, предсједник СДС-а.

Због спорости у спровођењу 74 пројекта у БиХ, у периоду од 1996. до 2018. исплаћено је 31,2 милиона марака. То су већином кредити намијењени за инфраструктуру у области електроенергетског сектора и транспорта. За несавјесно трошење државног новца у БиХ још увијек нико никад није одговарао. 

БН ТВ

Коментари / 0

Оставите коментар