БиХ улази у НАТО најдаље за четири до пет година

БиХ би требало да уђе у НАТО, постане пуноправна чланица, у наредне четири, најдаље пет година, процјене су из дипломатских кругова. 

 

Убрзање уласка БиХ у пуноправно НАТО чланство је очекивано, а потписивање и предаја “Програма реформи БиХ”, АНП-а, у сједиште Алијансе био је кључни корак за то.

 

Већ до краја овог мјесеца експерти НАТО ући ће у Министарство одбране и Министарство безбједности БиХ како би отпочели активности дефинисних Програмом реформи, АНП-ом. Прве теме су приступ тајним подацима и безбједносне провјере!

 

Милорад Додик негира да ће БиХ ући у НАТО, негира и да је потписао и предао, заједно са друга два члана Предсједништва БиХ, АНП (Програм реформи БиХ), али то је саставни дио његовог екстремног квазиполитичког дјеловања и ноторна је неистина; Као што се испоставило да су ноторне неистине Додикове тврдње да у сједиште Алијансе неће послати никада никакав документ.

 

 

 

 

Нема потребе додатно појашњавати да Додик не говори истину када у јануару 2020. тврди да ће РС остати војно неутрална, јер она то већ није; Уз то, не говори истину ни о дешавањима на састанку Предсједништва БиХ са земљама чланицама Квинте, на којем је АНП и потписан (19.11.2019.).

 

 

 

Нико Додика неће да превари, јер је Додик на том састанку, 19.11.2019., два пута потврдио да је свјестан како је “Програм реформи БиХ” у ствари АНП и да значи активацију МАП-а и пут БиХ у чланство НАТО.

 

Све то налази се у стенограму разговора чланова Предсједништва БиХ са амбасадорима земаља чланица Квинте и Додик би могао тај стенограм да предочи јавности, али не изредигован и преполовљен попут какве “купусаре”, као што је то учињено са “Програмом реформи за БиХ” достављеним Народној скупштини РС; Дефакто је достављен фалсификован документ, чиме је ентитетски парламент, који је о фалсификованом документу донио и “закључке”, заувијек срушен.

 

Треба бити прецизан: Усвајањем АНП-а Додик је урадио државни посао, што је сасвим добро и што је и требао учинити, док је потпуно друга раван његово негирање да је то учинио: Додик се, очито, и даље нуди Русији да буде оруђе у њиховим рукама, којим ће покушати скршити БиХ или, пак, направити проблеме САД-у и НАТО, погрешно вјерујући да може још дуго играти на двије карте, тајно договарати са НАТО, јавно то негирати и бити руски борбени ован у Регији.

 

Додик је изневјерио Русију потписивањем АНП-а, али Русија је то прогутала (до даљњег) и Додика (уцјењивачким капацитетом информација које посједују о њему) наставља користити за опструкције у Регији, у којој се сукобљава и са НАТО и са САД-ом.

 

Управо због тога Додик упорно врти једну те исту неистину, како би њеним сталним понављањем од ње направио “истину”! Дежави.

 

Додик, “Црни Лабуд” ових простора, већ деценију и по опстаје на радикалној, шовинистичкој опцији; Куповином међународних “пријатеља”, измишљањем непријатеља и држећи ентитет у сталном ванредном стању, при том пријетећи како ће растурити БиХ, успио је једино расточити ентитет; Остављајући га без институција, чију је суштину преузео он и подређена му олигархија.

 

Не говори неистину само Додик, већ читав наказни систем који му је подређен и који и даље спроводи хистеричну антиНАТО кампању, иако је Додик потписао пут у НАТО. 

 

Русија то није признала као пут у НАТО и Додик је присиљен да котрља лажи како би се спасао удара из Москве, одложио га што дуже. 

 

НАТО је, засад, добио што је хтио и мирно даље да иде ка свом циљу - инкорпорирању БиХ у Алијансу.

 

Само из наведене визуре је објашњиво Додиково примитивно дивљање које је, уједно, одбрана од могућег (иако мало вјероватног) незадовољства његових несретних, безубих поданика, али и наставак даљег разарања ентитета; Додик и његова машинерија, која деценију и по труби како се против њих припремају “Обојене револуције”, управо су на челу “Обојене револуције”, којом су поништили ентитет, што постоји само као празна форма, док је његова суштина, сви стубови власти, приватизована. И налази се у рукама неколицине насилних моћника.