“Ако баба каже да тако треба, онда и треба”

“У нову годину ћу ући без дугова” типично претпразнично обећање које себи дајемо јер, вјерује се да тако треба. Или оно свакодневно: “да куцнем у дрво, да не чује зло”, “Ако разбијем огледало очекује ме седам година несреће”. Мада ће неки рећи да су то само “бапске приче”, многи од нас ипак посежу за оваквим “малим ритуалима”.

Занимљивости 19.01.2020 | 20:57
“Ако баба каже да тако треба, онда и треба”

Сујеверје нарочито долази до изражаја у тренуцима људске немоћи и кризним ситуацијама, када људи посежу за најразличитијим алтернативама како би се заштитили. Тај страх, каже етнолог, присутан је у свим генерацијама, а данас када смо “бомбардовани” лошим вијестима неријетко бива злоупотребљен.

Људи су најрањиви када је ријеч о онима који су нам најсветији – дјеца, те чинимо све за шта се вјерује да може да их заштити од злих утицаја.

– Када се дијете роди мајке им везују црвени вунени конац око руке, а данас постоје и разне црвене бројанице које се носе као амајлије за које се верује да ће заштити дијете од свега што би могло да му науди. Тако, рецимо кад се дијете негдје поведе облаче му се различите чарапе, такође бијели лук се ставља у џеп као нека врста амајлије и то је све било сасвим природно за понашање мишљења људи у прошлости – објашњава етнолог Весна Марјановић и додаје:

– Ако баба каже да тако треба, мајка ће то урадити. Често сам на терену чула мишљења мајки које кажу: “Не може да нашкоди дјетету, па зашто не бих примјенила, може да буде само позитивно”. И оне заиста подсвјесно вјерују да на тај начин утичу да ће дијете заштити од сваког злог погледа.

Просипање воде када студент крене на испит или облачење одјевних предмета наопако јесу наши лични ритуали и микронавике које, како каже Весна Марјановић, јесу имале симболику у даљој прошлости, а у савременом добу свеле су се на тривијалне ствари да се сачувамо.

Раније су се сујеверја у великој мјери разликовала у односу на дијелове територије земље, али је данас, сматра саговорница, та разлика све тања јер се народи све више мијешају.

– У прошлости се вјеровало да појединца може да сачува неко ко је потпуно супротан, било религијски или ентитетски. Рецимо, када је војник полазио у војску одлазило се код хоџе по амајлију. Тога није било у централној Србији, али је карактеристично било за Санџак и Босну – објашњава етнолог.

Баксузан дан

Петак 13, црна мачка, пролазак испод мердевина – сујеверја која су код нас уведена јер, према ријечима Весне Марјановић, нису дио наше традиције а данас представљају устаљено понашање.

За милионе људи широм свијета петак 13. је баксузан дан у години и предзнак лоше среће. Одлажу се послови, путовања, операције, не излази се из кревета и док су етнолози сагласни у теорији да је ријеч о чистом празноверју, психолози су чак осмислили дијагнозу за такав осећај – параскаведекатрјафобија или страх од петка 13.

Страх од петка 13. описан је у многим хорор филмовима, а традиција ширења стрепње на тај дан, понавља се из године у годину.

Расте образовање, опада сујевјерје

Са порастом образовања сујевјерје, сматра социолог Божовић, “губи” на значају, те тако, убрзан начин зивота савременог човјека имплицира недостатак бављења ирационалним увјерењима.

У мору најразличитијих сујеверја доносимо вам она најраспрострањенија у народу.

Куцање у дрво – “Да не чује зло”

Једно од омиљених сујеверја јесте куцање у дрво. Вјерује се да се то ради када се говори о нечему добром, па се том приликом изговара чувена реченица: “Да не чује зло”. Ово почива на старом вјеровању да су богови живјели у дрвећу. Када је неко долазио да моли за нешто, ритуал је захтјевао да најприје додирне кору. Постојало је и вјеровање да око дрвећа облијећу духови који су љубоморни на људску срећу, а куцање у стабло имало је сврху да заглуши уши духовима, како не би чули лијепе жеље.

У средњем вијеку у Европи када је почела хистерија о вјештицама, уличне мачке су често његовале и храниле сиромашне старе даме, које су касније оптуживане за вјештичарење. Тако су њихове мачје сапутнице, од којих су неке биле црне, сматране кривим за вјештичарење. Заправо мачка је неправедно оптужена.

Ипак, већи дио свјета сматра да вас очекује непријатност уколико вам пут пређе црна мачка. Иако се црна мачка од других мачака не разликује по особинама већ само по боји, људи су јој вјековима приписивали особине зла. Неки народи су је славили као свету животињу, док су је други чак и спаљивали. Иако је цивилизација значајно напредовала, и даље постоје људи који пљују, крсте се и враћају три корака уназад, кад им црна мачка пређе пут. Иако ово заиста звучи и изгледа смијешно, сујевјерни људи су сигурни да су на овај начин отјерали “малер”.

Разбијено огледало доноси седам година несреће

Вјеровање о томе да испрекидан одраз доноси несрећу постојало је још прије него што је огледало измишљено: ако би одраз у језеру био искривљен, вјеровало се да то доноси лошу срећу, пошто се сматрало да се душа види у одразу. То да разбијено огледало доноси баш седам година несреће идеја је Римљана који су вјеровали да се човјек регенерише сваких седам година.

Пролазак испод мердевина доноси лошу срећу

Положај мердевина је у троуглу, а то је знак за живот. А када пролазимо кроз троугао, изазивамо судбину, укључујући и духове који живе испод мердевина, а опет укључујући и зле духове којима се то неће свидјети. Ако баш морате проћи испод мердевина, можете се заштитити и то тако да ставите палац између кажипрста и средњег прста (мислимо на прсте исте руке) или цијелим рукама и длановима направити знак круга. Египћани су сматрали троугао светим, а од мердевина наслоњених на зид стварају троугао и стога није у реду пролазити кроз њега.

Колико пута су вам рекли :”не седи на ћошку стола, нећеш се удати”! Ма колико младе жене биле еманциповане, скоро свака се после тих упозорења макар мало склони у страну. Вјеровање вуче коријене из 18. вијека, када су умјесто овалних столова, који симболишу породичну хармонију, у употребу ушли ћошкасти, а ћошак, као трн или бодеж, виђен је као симбол раздора.

Не отварајте кишобран у кући

Вјерује се да чином отварање кишобрана у кући призива биједа у породици. Не само због тога што се често отварао када је цурила вода кроз кровове, него и зато што је подсјећао на балдахин, који је носио свештеник када је вјерницима радио последње помазање прије смрти.

Извор: Српскаинфо

Коментари / 0

Оставите коментар