Погледајте карту земљотресних подручја у БиХ

Прошло је педесет година од када је Бањалуку погодио разорни земљотрес, интензитета 8,5 степени по Меркалију. Посљедице су биле катастрофалне - 15 погинулих, више од хиљаду повријеђених, преко 80.000 уништених стамбених јединица, стотине објеката, установа такође.

Република Српска 18.01.2020 | 11:24

Након земљотреса, бањалучка регија је означена као трусно подручје, на коме су могући земљотреси и јачине од девет степени Меркалија, због чега су се значајно појачали стандарди градње.

Међутим, према новим картама, Бањалука више није критична тачка, што значи да ће критерији за градњу бити смањени. 

“Грубом анализом и поређењем ових карата, видимо да су на читавој територији БиХ пооштрени критерији за прорачун објеката, изузев регије Бањалука, која више није у сеизмичкој зони 9, или простије речено, оптерећење сеизмичког дејства за регију Бањалука је преполовљено, док је зона 9 ограничена само на подручје Лакташа и Трна.

Такође, зона 9 се проширила цијелом Херцеговином, док је регија Тузле из зоне 8 прешла у зону 9, а Зеница чак из зоне 7 у зону 9.  Ствар је, по мом мишљењу,  јако озбиљна, јер уколико прихватимо ове карте и самим тим смањимо критерије приликом градње, у регији коју је прије 50 година погодио катастрофалан земљотрес, преузимамо превелику одговорност”, појаснио је Радован Белесин дипл. инж. грађевине на округлом столу „Сеизмичка активност бањалучке регије – Приближавање еврокодовима“, који је окупио бројне стручњаке из ове области.

ПРАВИЛНИК - сеизмичка регионализације БиХ према Меркалијевој скали, дефинисана за вријеме СФРЈ и служи за добијање основних прорачуна приликом пројектовања грађевина. 
ЕВРОКОД 8  - Карта сеизмичких зона и референтних убрзања тла у БиХ које је прије годину дана израдио Завод за стандардизацију Босне и Херцеговине 

Досадашњи квалитет градње

И Анђелко Цумбо, научни сарадник у Институту за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске, мишљења је да Бањалука није требало да буде пребачена из највеће, девете зоне сеизмичког интензитета у осму, јер се увијек треба водити историјом земљотреса који су се догодили, као што је онај који је погодио Бањалуку 1969. године и који је по Меркалијевој скали био између осмог и деветог степена.

Он је нешто више рекао и о квалитету градње у Бањалуци - након земљотреса 1969. године грађени су доста квалитетнији објекти, а посебно након 1981. год., када су критерији градње додатно пооштрени, а на снази су и данас.

Нарочито су, каже, угрожене зидане зграде, јер су, поред недостатака при грађењу, временом додатно ослабиле због лошег одржавања и деструкције материјала. Такве зграде су најчешће недовољно отпорне и крију у себи потенцијалне опасности различитог степена у случају будућих земљотреса. 

Посебно је лоша ситуација када је ријеч о пракси надзиђивања зграда, која је била актуелна у Бањој Луци почетком прошле деценије. Код ових надоградњи, урбанистичко технички услови су најчешће бивали прилагођени жељама инвеститора, а и пројектанти су се такође „прилагођавали“ тим жељама.

Што се пак нових зграда и објеката тиче, они би, према мишљењу Цумбе, по правилу требали бити квалитетнији од старих, али и њихова градња је пропраћена низом недостатака, јер се у први план стављају жеље инвеститора, тако да често  приземље буде 'очишћено' од зидова и стубова, тзв. флексибилно приземље, за разлику од крутих спратова 'натрпаних' зидовима, што може да доведе до слома конструкције у нивоу приземља. 

Један земљотрес није довољан за зону 9

Учесница округлог стола била је и Снежана Цвијић Амулић, начелница Одјељења за опсерваторску сеизмологију у Републичком хидрометеоролошком заводу, која је једина од присутних  учествовала у радној групи за израду карте убрзања тла, а која је у коначници довела до знатно измијењене карте сеизмичке активности на простору БиХ.

Према њеним ријечима, пребацивање Бањалуке из девете зоне сеизмичког интензитета у осму је оправдано.

“Ми имамо један земљотрес који се десио у Бањалуци, који је носилац тако великог интензитета, са магнитудом 6.6 степени Рихтерове скале и интензитетом од 9 степени по Меркалијевој скали, а на основу само једног податка сам хазард не може да буде тако висок као што је то рецимо у Херцеговини, гдје је таквих земљотреса било пуно више. Приликом израде карата, главни представник био је земљотрес у Дубровнику 1667. године”, објаснила је Снежана Цвијић Амулић.

Сви учесници округлог стола су се сложили да је неопходно да академска заједница и стручне институције дају свој став о условима и стандарду градње, али и да треба донијети препоруке које ће бити прослијеђене јединицама локалне самоуправе и ресорном министарству  у вези са условима које треба постићи у сегменту грађења, успостављања стандарда и законске регулативе.

Подсјетимо на крају да се у европским земљама  још од 1975. године примјењују унифицирана правила за пројектовање и градњу на трусним подручјима - еврокодови. 

(Бука)