На кога може да рачуна Иран, а на кога Америка?

Током своје каријере генерал Касим Сулејмани успио је да добије лојалност од десетине хиљада бораца широм Ирака, Сирије, Либана, Јемена и из Појаса Газе.

Свијет 08.01.2020 | 19:32

Убиство иранског генерала Касима Сулејманија довело је до тога да свијет све више говори о могућности избијања још једног великог рата. Ирански званичници обећали су да ће се осветити за смрт генерала који је био командант Курдских снага при Револуционарној гарди, а синоћ су се већ догодили ракетни напади на базу Ал Асад са америчким војницима.

Уколико заиста дође до рата, свијет би још једном био подељен, а изразите подјеле посебно би биле осјетне на Блиском истоку.

Сједињене Америчке Државе убиле су Сулејманија у нападу дроном у петак, 3. јануара у Багдаду.

У саопштењу је Пентагон потврдио вијест о смрти Сулејманија, ког су Американци сматрали пријетњом.

- САД ће наставити да предузимају све неопходне акције да би заштитиле наше људе и наше интересе гдје год у свијету - наводи се у саопштењу.

Сви водећи људи Ирана осудили су овај напад. Министар одбране Амир Катами рекао је да ће доћи до освете, а ирански предсједник Хасан Рохани тврди да ће Сулејманијево мучеништво довести до тога да се Иран још више одупре иранском експанзионизму.

Ко је на страни Ирана?

Током своје каријере, Сулејмани је успио да добије лојалност од десетине хиљада бораца широм Ирака, Сирије, Либана, Јемена и из Појаса Газе.

Ако би се мапа Блиског истока посматрала стерилно, подјела би изгледала овако: Ирак, Сирија, Либан и део Јемена били би на страни Ирана. Израел, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и већи део Јемена били би на страни САД.

Ипак, унутар ових земаља постоје и бројне милитантне групе које су посебно биле лојалне Сулејманију. Ту су ирачки милитанти који су још 2003, односно инвазије Американаца мобилисани за подршку Ирану. Те групе укључују Асаиб Ахл ал Хак, Катаеб Хезболах и Организацију "Бадр", а све три групе воде људи блиски са Сулејманијем.

Лидер Катаеба Хезболаха Абу Махди ал Мухандис убијен је у истом нападу кад и Сулејмани.

Ове групе броје око 140.000 бораца који су под командом ирачког премијера, који је у савезништву са Ираном.

Даље имамо Хезболах, шиитска исламистичка политичка партија базирана у Либану.

Ова група једна је од најефикаснијих оружаних група у региону. Основана је како би се супротставила Израелу, што је на крају и довело до повлачења израелских снага из Либана 2000. године.

Хезболах има арсенал од десетина хиљада пројектила. Савезник је са Ираном, Сиријом, Русијом, Либаном, Ираком, али и са Кубом, Сјеверном Корејом и Венецуелом, иако посљедње две то негирају.

Иран је, такође, годинама подржавао палестинске милитанте, односно групе као што је Хамас, а у Јемену побуњенике Хуте.

Ко је на страни САД?

Свакако, Сједињене Америчке Државе као чланица НАТО-а имају подршку својих савезника из алијансе. Стога може рачунати на Белгију, Бугарску, Канаду, Хрватску, Чешку Републику, Данску, Естонију, Француску, Немачку, Грчку, Мађарску, Исланд, Италију, Летонију, Литванију, Луксембург, Црну Гору, Холандију, Норвешку, Пољску, Португал, Румунију, Словачку, Словенију, Шпанију, Турску и Велику Британију.

Велики амерички савезници, који нису у НАТО-у су и Авганистан, Аргентина, Аустралија, Бахреин, Бразил, Египат, Израел, Јапан, Јордан, Кувајт, Мароко, Нови Зеланд, Пакистан, Филипини, Јужна Кореја, Тајван, Тајланд и Тунис.

Велики стратешки партнер од 2014. Америци је Израел.

(Телеграф.рс)