Зашто је Ирак важан за Америку?

Парламент у Багдаду је затражио да се сви страни војници повуку из Ирака, али Вашингтон то до даљњег не намјерава учинити. За америчку владу је та земља и даље стратешки врло важна.

Свијет 08.01.2020 | 17:01

У питању је једна од најважнијих спољнополитичких одлука новије америчке историје: требају ли се амерички војници повући из Ирака?

Након што је америчка војска дроном убила иранског генерала Гхассема Сулејманија ескалирао је сукоб између Ирана и САД-а, а Ирак се налази између двије црте бојишнице. Прошлог викенда је потом ирачки парламент затражио од свих страних војника да напусте земљу.

С обзиром на озбиљност ситуације америчка политика сада дјелује прилично безглаво. У понедјељак је у јавност процурило писмо америчке војске ирачком војном водству у којем се најављује "премјештање" америчких војника.

Писмо завршава ријечима: "Ми поштујемо Вашу одлуку да захтијевате наш одлазак." Но само мало касније је стигао и деманти: према ријечима шефа америчког главног стожера Марка Миллеyа, то је била несмотреност, само прва груба скица писма, која никако није требала бити одаслана.

Угрожена борба против терора?

Намјера да се америчке трупе повуку из Ирака се дакле оповргава. За то САД има више добрих разлога. Војна присутност у Ираку је за Америку од стратешког значаја.

"С једне стране ми на тај начин можемо одржавати особне контакте с припадницима ирачке војске", каже Мицхаел О'Ханлон, стручњак из америчког Броокингс Институтион.

"Ми тако можемо одмах видјети ко је тамо јак, а ко слаб. У прошлости су тамошње снаге сигурности бивале брзо злоупотребљаване у разне политичке сврхе, чим би се ми повукли", тврди О'Ханлон. То онда представља ризик за америчке трупе у регији.

 

С друге стране је ту питање борбе против терористичке полиције Исламске државе (ИС). "Ирак се лакше може борити против ИС-а када ми пружамо подршку из ваздуха или у облику информација тајних служби", каже О'Ханлон у разговору за ДW.

Уколико би се Американци повукли врло је неизвјесно како би се борба против терора наставила. "Лако је могуће да би и у том случају ирачке снаге наставиле с том борбом", процјењује О'Ханлон.

Али он не искључује ни могућност да би ИС могао поново ојачати. Када су се америчке снаге повукле са сјевера Сирије у октобру прошле године, отвориле су тиме пут турској интервенцији. Курдски борци, који су се сада морали бранити, нису истовремено могли чувати и милитантне заробљене борце ИС-а, тако да су стотине њих побјегли из затвора.

Ситуација у Ираку је додуше другачија но у Сирији, али ризик да би након повлачења америчких снага борба против терора могла ослабити је реалан. "Могло би доћи до распада устава прибављања информација тајних служби", упозорио је још прошле године бивши дужносник ЦИА-е у интервјуу магазину Атлантиц.

"Људи су најбољи извор информација, а они требају близину контакта и повјерење. То се ствара само на лицу мјеста", напомиње Катз.

Регионална протутежа Ирану

Уз то је присутност САД-а у Ираку важна и због успостављања протутеже утјецају Ирана у регији. То је управо сада од велике важности за Трумпову владу.

"САД показује Ираку да Иран није једина сила којој се може обратити", каже О'Ханлон. У случају да се америчке снаге повуку, могло би доћи до каоса у Ираку, сматра он. "Иран покушава профитирати од сукоба шијита, сунита и Курда, до којег би у том случају могло доћи."

 

Тако ослабљен Ирак одговарао би иранским интересима. Техеран "би се могао побринути да се онемогући неки каснији повратак америчких трупа и то тако да се ирачка влада ослаби у тој мјери да она не буде у стању потписати неки нови уговор са САД-ом", сматра О'Ханлон.

"Или би могло доћи до мијешања у регионалну трговину нафтом, примјерице тако да се Ирак присили на смањење извоза нафте, што би довело по њеног поскупљења."

До даљњег, барем се тако сада чини, САД ће покушати избјећи те негативне посљедице. То је потврдио и амерички министар обране Марк Еспер: "Не постоји одлука о напуштању (Ирака, оп.а.) и ми немамо никакве планове за одлазак."

(ДW)