ЕУ губи утицај и атрактивност на Балкану?!

Са својим "замором од проширења" ЕУ губи на атрактивности и утјецају у југоисточној Европи. Други актери привлаче војном и економском снагом. Могу ли они бити права алтернатива за ЕУ?

Свијет 07.01.2020 | 17:52

За људе у југоисточној Европи, на периферији ЕУ-а, 2019. година није била добра. Другачије него што је обећано, Савјет ЕУ-а у октобру 2019. године није дало зелено свјетло за почетак приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом. Томе се у првом реду успротивила Француска.

У Србији и Црној Гори, двјема земљама, које већ преговарају о пријему у ЕУ, су појачане ауторитарне тенденције тамошње власти. Притисак на опорбу и медије који критички извјештавају је појачан. Албанију, која такође није примјер демократске земље, у студеноме је погодио тежак потрес у којем је више десетака људи изгубило живот.

Одлука о томе да не буду започети приступни преговори с овим земљама посебно је тешко погодила Сјеверну Македонију. Социјалдемократски премијер Зоран Заев је доспио у кризу и био је приморан расписати пријевремене парламентарне изборе за 12. априла. Његова влада је претходно постигла споразум о промјени имена земље упркос великом противљењу националистичке групе и тиме окончала вишегодишњи сукоб око имена с Грчком.

Претходно је Атена блокирала евро-атлантске амбиције свог сјеверног сусједа јер се једна покрајина на сјеверу Грчке такође зове Македонија. Сада постоји опасност да влада Зорана Заева на новим изборима изгуби од десничарске групе.

Разочараност у Скопју

 

„Разочарани смо“, рекао је Зоран Заев у новембру за портал „политицо.цом“. „Јер ЕУ је обећала да ће испунити (обећања – оп.ред.) када ми испунимо, и није то учинила.

" Француски предсједник Емануел Макрон је улагање свог вета образложио тиме да механизам приступних преговора није више у складу с временом и чак предложио реформе. У регији је то прихваћено као губитак повјерења, као опасни израз "замора од проширења" у кључним земљама ЕУ-а.

При томе је ЕУ већ 2003. године на самиту у грчком Солуну свечано саопштила да све земље Западног Балкана требају имати перспективу чланства. Ипак од тада је само 2013. година чланица Уније постала Хрватска.

Чини се да је за друге земље та перспектива све мања. Хоће ли ЕУ изгубити Балкан?

Друге силе попут Русије, Кине и Турске се чине алтерантиве. „ЕУ је оставила вакуум који Русија спремно попуњава", сматра Соња Бисерко, шефица београдског уреда Хелсиншког одбора за људска права.

„Кина с друге стране долази с веома много новца који се даје у форми кредита без стандарда и критерија", каже Бисерко.

Москва пружа подршку прије свега Србији која не жели прихватити губитак своје некадашње покрајине Косова. Земља, коју највећим дијелом насељавају Албанци, је након оружаног конфликта и интервенције НАТО-а 1999. године прогласила независност 2008. године. Москва својим ветом блокира пријем Косова у Уједињене народе.

У Босни и Херцеговини Русија подржава Милорада Додика, моћног човјека из Републике Српске. У земљи која је ионако опустошена ратом Додик својим сепаратистичким ставовима парализира институције.

У Црној Гори је наводно требао бити изведен пуч у октобру 2016. године који је требао спријечити пријем те земље у НАТО.

Руски стратешки циљ је да на Балкану створи „појас војно неутралних земаља" - како је то 2017. године формулирао руски велепосланик у Скопју, а према интерним документима Министарства вањских послова земље домаћина.

Чланство Црне Горе у НАТО-у и очекивано чланство Сјеверне Македоније Москва није била у стању спријечити. Србија након НАТО-вог бомбардовања 1999. године искључује за себе могућност чланства. У БиХ Додик настоји спријечити свако приближавање Сјеверноатлантском савезу.

Транзитни простор за Кину

Кина са својом стратегијом „Нови пут свиле“ слиједи концепт провођења својих економских интереса на свим континентима. Балкан при томе добива улогу транзитног простора. Пекинг је стекао већински удио у грчким лукама и модернизирао жељезницу између Београда и Будимпеште.

Пројекти су међутим финансирани нимало јефтиним кредитима кинеске државне банке. Кинеске државне фирме изводе те пројекте често властитим из Кине увезеним грађевинским радницима. За земље кориснице тих кредита то није добро. Црној Гори пријети да због аутопута којег финансира Кина западне у кобне дугове.

Ердоганови економски и геостратешки интереси

С друге стране, Турска под аутократом Ердоганом тражи близину муслиманских политичких фактора на Балкану, али не само њих. СДА, која највећим дијелом контролише бошњачко-муслимански дио БиХ, слави Турску као спаситељицу.

Но и српски предсједник Александар Вучић се добро слаже с турским предсједником. Ердоганови интереси су с једне стране економски, но с друге стране он тежи остварењу геополитичког интереса.

„Сигурно је да ентузијазам у регији за ЕУ јасно опада", сматра Флориан Биебер, шеф Института за југоисточну Еуропу на Свеучилишту у Гразу.

„Но истовремено екстерни фактори као Русија и Кина немају пуно за понудити“, каже он. Често ауторитарне и корумпиране елите Балкана би додуше радо прихватиле њихове пројекте, у најмању руку да се даље обогате на њима, додаје он. „Но ако погледате инвестиције онда је ЕУ пуно важнија", каже Биебер.

У коначници, како каже Биебер, потребно је само питати младе људе у регији гдје би они заиста жељели живјети. „Они неће навести Пекинг, Истанбул или Санкт Петербург, већ Берлин или Беч“, каже Биебер.

(ДW)