"Бил Клинтон одбио да се умијеша у рат у БиХ"

- У америчкој администрацији је у јуну 1995. године постојало озбиљно неслагање о томе како би требало да изгледа америчка политика према БиХ, а према управо декласификованим британским документима, Бил Клинтон, амерички предсједник, приклонио се умјереној струји и одбио да се умијеша у рат.

Босна и Херцеговина 06.01.2020 | 08:32

Наиме, како произлази из докумената из јуна 1995, главни сукоб у америчкој администрацији се водио између Медлин Олбрајт, тадашње америчке амбасадорке у УН-у, која је заговарала јачи амерички ангажман, и Сендија Бергера, замјеника савјетника за националну сигурност Била Клинтона, који је заговарао да се Америка не умијеша.

У документу у којем је препричан разговор између Џона Мејжора, британског премијера, и Клинтона ријечи је било о финансирању Снага за брзи одговор УН-а, које је требало размјестити у БиХ. Тема разговора је био напор у америчкој администрацији и Конгресу да се Бошњацима укине ембарго на оружје и да САД обуставе финансирање УН трупа. У документу је наглашено је да је Клинтон желио да плати УН и спријечи укидање ембарга, али да је био суочен с отпором у Конгресу.

"Предсједник Клинтон нам је рекао да су чланови Конгреса наивни ако су вјеровали да је довољно подићи ембарго на оружје и онда мирно одшетати. Било би јако лоше када би САД сносиле кривицу за пропаст УНПРОФОР-а. Клинтон се плашио да су га Босанци покушали намамити да учини управо то", наведено је, на шта је премијер Мејжор констатовао да је илузорно од стране Босанаца ако очекују да ће се САД борити на терену за њих.

"Клинтон је одговорио да док год је он предсједник Босанци неће успјети у томе. Нико од нас - ни УК ни САД - не би требало да буде умијешан у рат на било чијој страни", цитира се у документу, на шта је, према документу, премијер одговорио да би то тако требало рећи бх. страни, а Клинтон је узвратио да ни он ни ико од његових савјетника не вјерује да Босанци могу добити рат ако би се УН повукао. 

Занимљив је и извјештај о посјети Хариса Силајџића САД, у којој је ту земљу, како је истакнуто, окривио за саучесништво у геноциду Срба над Бошњацима.

"Кристофер Хил је Силајџићу данас (14. јун) рекао да је ситуација веома опасна и да ће, ако крену у велику офанзиву, Босанци бити сами. Хил нам је испричао да је Силајџић ово лоше примио и чак одбио изаћи на прес-конференцију", наглашено је у једном од докумената.  

Што се тиче финансирања УН-а, кроз документе се стално провлачи скепса Американаца према способности УН-а на терену, а наглашено је и да је Олбрајтова говорила да је Јасуши Акаши, специјални изасланик генералног секретара УН-а, проблем, јер би под његовом командом, како је тврдила, Снаге за брзи одговор биле неефикасне. У једном транскрипту разговора у канцеларији британског премијера констатовано је да је ускраћивање финансирање УН-а од стране САД "неодговорна и илегална акција". И Педи Ешдаун је изразио разочарање што су САД одбиле да финансирају Снаге за брзи одговор УН-а, уз напомену да "УН, Босанци и наше трупе" плаћају велику цијену. Питање финансирања ове УН-ове јединице је на крају ријешено, а у документима се кључна улога даје британској дипломатији.

Ширак наредио француским војницима борбу до смрти

Ослобађање УН-ових војника које су Срби узели за таоце након што су почели НАТО удари било је тема бројних докумената које је недавно објавио Национални архив УК.

"Након првог таласа узимања талаца, Ширак је наредио трупама да се сваки војник радије бори до смрти него да дозволи да га се узму за таоца", речено је у једном документу. Након што су Срби ослободили таоце, у једном од докумената истиче се да су Срби потцијенили одлучност међународне заједнице, уз приједлог да се настави психолошки, политички и војни притисак на Караџића, Младића и Милошевића. Влада Британије је, како је наглашено, послала депешу у Пале, у којој је Караџићу и Младићу запријетила да ће их лично сматрати одговорним ако се нешто деси британским војницима.

Међутим, напоменуто је и да је потребно и америчкој и бх. страни објаснити да се УН неће сврставати на бх. страну против Срба. 

Било је ријечи и о томе да је Јељцин притискао Милошевића, али да је постојала сумња колико је Милошевић имао утицаја да притисне Караџића. Доста докумената се бави и преговорима с Кољевићем и Младићем о ослобађању трупа УН-а.

УН спријечио НАТО да бомбардује аеродром "Маховљани"

Осим о финансирању УН-а, много докумената говори и о употреби двоструког кључа, односно правила да НАТО смије извести ваздушне ударе само ако се и НАТО и УН усагласе, што је посебно илустровано одбијањем УН-а да да сагласност за бомбардовање "Маховљана", аеродрома крај Бањалуке.

"Речено нам је да су Тактичке ваздушне снаге НАТО-а предложиле да се изврши НАТО напад на Бањалуку у наредна 24 часа, као одговор на то што су два авиона отуда јуче полетјела и вратила се. Овај приједлог је прихватио и командант Јужног крила НАТО-а. Консултовали смо УН и генерал Хавијер је одбио дати одобрење. Усљед тога, не треба очекивати било какву акцију", наглашено је у документу од 21. јуна 1995.

(Независне)