Вјерници СПЦ данас обиљежавају Бадњи дан

Православни вјерници данас обиљежавају Бадњи дан када се пале бадњаци и служе повечерја уочи најрадоснијег хришћанског празника - Божића.

Република Српска 06.01.2020 | 07:41

На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол свјетлости и топлоте која греје и зближава укућане.

Под куће се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ.

Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се помире и опросте увреде.

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана прије 7. јануара божићним постом који представља прочишћење духа и тијела, а људи се поздрављају речима Мир Божији - Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди".

Бадњи дан је посљедњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сјеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање дјеце коју предводи домаћица и обилажење укруг просторије у којој се поставља посна вечера.

На Бадњи дан се служи литургија Светог Васиља Великог.

Божић по Јулијанском календару, поред Српске, славе и Руска, Јерменска црква, Света гора и један део Коптске цркве.

"Православну вјеру треба чувати и сачувати по сваку цену"

Православну вјеру треба чувати и сачувати по сваку цену, а не смемо заборавити ни Стару Србију, односно Косово и Метохију, јасеновачке и жртве других стратишта, главне су поруке патрјарха Српске православне цркве (СПЦ) Иринеја у Божићној посланици.

Поглавар српске цркве поручио је и да посленике, ма колико они били заслужни, треба подсјећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се, како каже, не би цијепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би скрнавио у нама лик Богомладенца Христа.

“Свуда, дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин”, истакао је патријарх.

"Не смијемо", указао је, "заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију), према којој треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу - неодвојивим од нашег народног бића".

"Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, градинске, и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима свједочимо пред свима”, поручио је патријарх у Посланици објављеној на сајту СПЦ-а.

Као једно од најболнијих питања од свих, он је споменуо чедоморство, али и спремност, како каже, устројитеља новога света да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили.

“Зато је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања", јер, истакао је патријарх, сва наша дела ће на крају бити испитана “огњем благодати Божје”.

Честитајући Божић и данас многострадалном српском народу у отаџбини и расејању, он је поручио и да је главно бринути о томе како ћемо живјети, да бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на “Христовом праведном Суду”.

“Ако сав свијет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не узима учешћа у њему, то јест у дјелима таме”, навео је патријарх и указао да смо слободни онолико, колико смо слободни од греха и тек као такви слободни смо, каже, за богоопштење.

Истакао је и да је наша света дужност да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помјесним црквама као заједничким, али и да је света дужност и обавеза свих помјесних православних цркава да једна другу поштује и уважава.

(Агенције)