20 пута већи увоз од извоза алкохола у БиХ

Током првих 11 мјесеци прошле године у БиХ је увезено скоро 20 пута више алкохола него што је извезено, те судећи према овим подацима увезли смо око 44 литра алкохола по становнику, ако у обзир узмемо број становника по посљедњем попису у БиХ.

Босна и Херцеговина 05.01.2020 | 15:45

Како показују подаци Управе за индиректно опрезивање БиХ, у првих 11 мјесеци 2019. године увезено је 156.617.538,1 литар алкохола у вриједности од 174.874.691,92 КМ, док је у истом периоду извезено укупно 7.967.851,29 литара алкохола у вриједности од 22.534.697.89 КМ.

Према подацима УИО БиХ, у истом периоду 2018. године увезено је 154.740.184,7 литара у вриједности од 182.338.862,2 КМ, што је за 1.877.353,4 литра мање него у прошлој години.

Судећи према подацима УИО БиХ, у 2019. години највише је увезено пива – 140.300.362,52 литра у вриједности од 102.663.628,31 КМ.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже да је очекивано да је толико већи увоз алкохола у БиХ од извоза, али да је то неповољна ситуација, јер је чињеница да се и поред толиких домаћих произвођача увози толика количина одређених брендираних пића високих категорија, вискија или коњака.

“Ми имамо врхунска вина, која нажалост буду игнорисана. С вином немамо довољне капацитете да покријемо тржиште, те се мора улагати у винограде. С пивом је још трагичнија ситуација с обзиром на то да имамо пива за извоз, имамо капацитете који без проблема могу покрити тржиште у БиХ, али нажалост имамо прекомјеран увоз и нелојалну конкуренцију”, каже Гавран за “Независне”.

Он је рекао да су се домаћи пивари покушали изборити против тога законским рјешењима, тражили су заштиту од државе од прекомјерног увоза, али нису добили подршку која им је потребна, па је резултат овакав.

Додао је да би држава требало да пружи подршку када је ријеч о пореским и другим олакшицама, подстицајима, на примјер развој винограда, бољом контролом увоза.

Како је истакао Гавран, ми јесмо нација која пуно пије, а алкохол је незаобилазан фактор на свим могућим прославама и слављима, јер је то наша традиција.

Социолог Иван Шијаковић каже да наши људи доста конзумирају алкохол ако се говори о РС, а да су по његовом искуству у ФБиХ Бошњаци с конзумацијом смањили из вјерских разлога.

“Сваки сусрет, свака свечаност, па чак и на другим догађајима, као што су смртни случајеви, све почиње и завршава се алкохолом. Он је нека врста и помоћног инструмента за разговор, за сусрете, дочек, то је напросто традиција, као што је неким народима традиција да испијају чај, кафу или нешто треће”, каже Шијаковић за “Независне”.

Он каже да је алкохол присустан у свакодневном животу и да се не може замислити сусрет људи код нас, било пословни или приватни, без алкохола.

“То је постала једна врста поштапалице, када је човјек у тешкој ситуацији каже ‘дај једну ракију’ или неку врсту алкохола, и са друге стране кад је човјек радостан каже ‘дај да у то име попијемо чашицу'”, рекао је Шијаковић.

(Бизнис.ба / НН)