Иран: Под оружјем преко 500.000 људи

Након што је Иран упозорио да ће се осветити за убиство генерала Касема Сулејманија у ваздушном нападу САД на аеродром у Багдаду, ББЦ анализира колико велику пријетњу представља та земља и колике су њене војне способности.

Свијет 04.01.2020 | 07:45

Позивајући се на податке Међународног института за стратешке студије са сједиштем у Великој Британији, ББЦ наводи да се процјењује да 523.000 Иранаца активно обавља различите функције у војсци.

То укључује 350.000 чланове редовне војске и најмање 150.000 припадника Револуционарне гарде, као и 20.000 припадника морнарице.

ББЦ истиче да иранска морнарица управља бројним наоружаним бродовима за патролирање у Ормунском мореузу, мјесту познатом по већем броју сукоба, укључујући запљену танкера других земаља 2019. године.

Такође, Револуционарна гарда контролише јединицу Басиџ, добровољачке снаге које помажу у сузбијању унутрашњих сукоба. Јединица Басиџ, наводи ББЦ, потенцијално може да мобилише више стотина хиљада људи.

Када је ријеч о елитној јединици Кудс, коју је предводио убијени генерал Сулејмани, она спроводи тајне операције у иностранству за Револуционарну гарду и директно одговара врховном вођи Ирана, ајатолаху Алију Хамнеију.

Вјерује се да броји 5.000 чланова, наводи ББЦ.

Припадници ове јединице били су распоређени у Сирији, гдје су савјетовали снаге лојалне предсједнику Башару ал-Асаду и шиите, док су у Ираку подржавали паравнојне снаге, у којима су доминантни шиити, а које су помогле у побједи над Исламском државом.

Међутим, САД тврде да једница Кудс има ширу улогу и да обезбјеђује новац, обуку, оружје и опрему организацијама које Вашингтон сматра терористима, попут Хезболаха и палестинског Исламског џихада.

ББЦ наводи и да су економски проблеми и санкције нашкодили увозу оружја у Иран, који има релативно мало оружја у односу на друге земље у региону.

Вриједност увоза у области одбране између 2009. и 2018. године била је на нивоу 3,5 одсто увоза који је остварила Саудијска Арабија у истом периоду, показују подаци Међународног инситута за мировне студије у Стокхолму.

Иран већином увози из Русије, а потом из Кине.

Као кључни дио војне способности Ирана, ББЦ наводи ракете које посједује та земља.

У извјештају америчког Министарства одбране наводи се да Иран има ракетне највеће снаге на Блиском истоку и да су то претежно ракете кратког и средњег домета.

Такође се наводи да Иран тестира свемирску технологију како би се омогућио развој интерконтиненталних ракета, које имају много већи домет.

Иран је, међутим, зауставио развој ракета дугог домета у складу са нукеларним споразумом из 2015, наводи краљевски аналитички центар РУСИ, али тврди да је могуће да је развој настављен.

У сваком случају, додаје ББЦ, многе мете у Саудијској Арабији и Заливу могле би да буду у домету ракета кратког и средњег домета које Иран тренутно посједује, а опасност пријети и Израелу.

Такође, наводи ББЦ, упркос томе што је годинама био под санкцијама, Иран је развијао дронове, а послије великог сајбер напада 2010. на иранска нуклеарна постројења почели су да развијају сопствене капацитете у сајбер простору.

Вјерује се да Револуционарна гарда има сопствену сајбер команду, која је задужена за комерцијалну и војну шпијунажу.

Према војном извјештају САД, мета Ирана биле су ваздухопловне компаније, компаније које се баве енергетиком и природним ресурсима и фирме за сајбер-шпијунажу широм свијета.

Такође, “Мајкрософт” је прошле године саопштио да је хакерска група, за коју тврди да је из Ирана и да је повезана са тамошњом влашћу, планирала да изведе напад на америчку предсједничку кампању и да је покушала да провали у рачуне званичника америчке владе, закључује Би-Би-Си.

(Тањуг)