Државна имовина на отпад, а новац Тегелтијином зету

Имовина Владе Републике Српске (РС) у бившем индустријском гиганту „Енергоинвест – Расклопна опрема“ (Е−РАОП) Источно Сарајево продата је бањалучком „Електроинжењерингу“, фирми под водством браће Кесеровић, по цијени шест пута мањој од процијењене.

Република Српска 27.12.2019 | 19:29

У вријеме продаје један од браће био је зет министра индустрије, енергетике и рударства РС-а Жељка Ковачевића, а други ће касније постати зет министра финансија РС-а Зорана Тегелтије. Ова два министра имала су кључну улогу у продаји имовине Е−РАОП-а. Док је Ковачевић преговарао са купцима, Тегелтија је закључио уговор о продаји машина.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) открива да је Тегелтија уговорио продају без сагласности Владе. Три мјесеца раније Влада је одобрила да се „Електроинжењерингу“ машине уступе на кориштење. Из ове институције кажу да одлуке о продаји нема.

Машине су биле процијењене на осам милиона КМ, а продате су за 1,25 милиона. Новинари откривају да фирма никада није исплатила купљене машине, а продала их је у старо жељезо за најмање 300 хиљада КМ. Зарада од ове продаје није у цијелости пријављена Управи за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИОБиХ).

„Електроинжењерингу“ су због дуговања према финансијским институцијама РС-а требали бити блокирани сви рачуни у УниЦредит банци. Међутим, ова банка је блокирала основне рачуне, оставивши активним пет споредних.

Гаранција успјеха

Некадашњи гигант електроенергетског сектора Југославије Е−РАОП је приватизован 2006. године. Двије трећине предузећа купио је београдски „Југотраде“, а Пензиони фонд и Фонд за реституцију РС-а су преузели 15 посто акција. Остатак је био у рукама малих акционара.

Шест година након приватизације предузеће је било у вишемилионским губицима. Мјесеци неплаћеног рада натјерали су раднике да затраже помоћ од Владе РС-а.

Крајем 2012. године тадашњи предсједник РС-а Милорад Додик је дошао у предузеће и радницима обећао да ће га Влада преузети. План за спас је био да Пореска управа РС-а због вишемилионског дуга заплијени и прода имовину Е−РАОП-а коју би потом купила Влада РС-а, основала ново предузеће, узела кредит и наставила производњу на истом простору.

„Ја гарантујем за успјех“, рекао је тада Додик, а радници су га испратили аплаузом.

Машине процијењене на осам милиона продате су Влади РС-а за 2,7 милиона марака.

Продаја другог дијела имовине, хала и земљишта, одгођена је на захтјев тадашњег министра индустрије, енергетике и рударства Жељка Ковачевића. Он је обавијестио институције да Влада преговара са инвеститорима који би купили ову имовину. Више од 200 хиљада квадрата земљишта и пословних просторија процијењено је на 23 милиона марака.

Ове некретнине је за 7,66 милиона купила тек основана фирма „Електроинжењеринг“. Фирмом су руководила браћа Кесеровић − Марио је био зет министра Ковачевића, а Милан ће 2018. године постати зет Зорана Тегелтије.

Након што је остао без имовине, Е−РАОП је са дугом од 14 милиона марака отишао у стечај, а радници кућама. Око двјесто радника до данас није добило плате, нису им уплаћени доприноси и не могу у пензију.

Стечајни управник Владо Симовић не вјерује да ће радници икада добити свој новац: „Надао сам се да ће, по обећањима Владе од избора до избора, да ће нешто бити, да ће се нешто ту учинити. Међутим, ништа“.

За проблеме бивших радника Е−РАОП-а донедавни министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија и не зна: „Било је речено да је све то завршено. Како ти људи не протестују?“

 

У милости система 

„Електроинжењеринг“ су основали руски бизнисмени у јеку продаје имовине Е−РАОП-а. Они су дионичари у више од двадесет компанија које са вишемилионским годишњим приходима послују на свјетском електроенергетском тржишту. Уложили су новац надајући се да ће им Влада РС-а лобирати за послове у јавним предузећима. Свој капитал у „Електроинжењерингу“ ставили су на располагање Кесеровићима.

Након што је купио зграде, „Електроинжењеринг“ је наставио присвајати и осталу имовину Е−РАОП-а.

Крајем 2013. године Влада РС-а им је на кориштење уступила машине и другу покретну имовину. Међутим, пар мјесеци касније тадашњи министар Тегелтија са својим будућим зетом Миланом Кесеровићем потписује уговор о продаји за 1,25 милиона КМ.

У Влади РС-а тврде да не постоји одлука која је Тегелтији омогућила продају имовине. Министар енергетике и рударства Петар Ђокић је два пута обавјештавао посланике у Народној скупштини РС-а о „уступљеној“, а не „продатој“ покретној имовини Е−РАОП-а. Из Ђокићевог министарства кажу да је такве информације дало управо Тегелтијино бивше министарство финансија.

Међутим, Тегелтија тврди да је имао сагласност за продају, али је новинарима ЦИН-а није доставио ни два мјесеца након што је обећао да ће то урадити. „Ако пише уговор о продаји, нисмо га могли направити на основу закључка о уступању на кориштење. Или сам ја пролупао, или је тако нешто направљено да немам појма“, каже Тегелтија.

Уговор о продаји је новинарки ЦИН-а дао на увид директор „Електроинжењеринга“ Милан Кесеровић. У документу без печата Владе и нотара пише да ова фирма треба платити 1,25 милиона марака до краја 2015. године или машине мора вратити Републици Српској.

Није се десило ни једно ни друго. Тегелтијино министарство финансија није реаговало, а Влада РС-а је наставила радити у корист „Електроинжењеринга“. Фирма је 2014. године у Источном Сарајеву основала „Енергоинвест – електроенергетска опрема“ (ЕЕОП), фирму која је наставила производњу бившег Е−РАОП-а. Влада је препоручила својој Инвестиционо-развојној банци (ИРБ) РС-а да јој да кредит од пола милиона марака за развој производње.

Након тога су добили и скоро милион марака кредита од УниЦредит банке. Упркос томе, фирме улазе у озбиљне финансијске проблеме. Тадашњи министар финансија Тегелтија им одлаже рок за измирење пореског дуга од скоро 400.000 КМ. Међутим, „Електроинжењеринг“ и ЕЕОП то нису испоштовали па им је након годину дана Пореска управа блокирала рачуне и ставила хипотеке на некретнине. Како нису вратили ни кредит ИРБ-у, ова банка је тражила блокаду рачуна.

„Електроинжењеринг“ и ЕЕОП почињу гомилати дуг и према радницима. Међу њима су били директор Милан Кесеровић, његов брат Марио и још девет радника. Како би намирили своје неисплаћене плате, они од суда траже да прода некретнине фирме.

На тај начин су браћа Кесеровић и њихови најближи сарадници из Управе купили скоро четвртину некретнина фирме за милион марака потраживања. Имовина бившег Е−РАОП-а други пут је продана по вишеструко нижој цијени, коначно се скрасивши у рукама браће Кесеровић и њима блиских људи.

 

Исплата дуга одабраним 

Како је након продаје имовине дио плата остао неисплаћен, двојица бивших руководилаца Миро Клепић и Славко Пелемиш су у априлу 2019. године затражили покретање стечајног поступка у „Електроинжењерингу“. Суд је то одобрио, привремени стечајни управник је ушао у круг бившег Е−РАОП-а и обавијестио суд о свему што је затекао: некретнине под хипотеком Пореске управе и ИРБ-а су биле девастиране, покретна имовина се износила, финансијски извјештаји нису одговарали стварном стању, предузеће није радило годинама, а рачуни су блокирани због дугова.

Истовремено, Милан Кесеровић је за 6 евра купио од руских власника 75 посто удјела у фирми, али дуг према финансијским институцијама није подмирио. Оне су му опет изашле усусрет и деблокирале рачуне.

Нова министрица финансија и бивша директорица Пореске управе РС-а Зора Видовић је одобрила Кесеровићу одгоду уплате пореза други пут. То није смјела урадити јер је поновљена одгода дозвољена само предузећима која су претходни пут испоштовала рокове и платила дуг. Исто је урадио и ИРБ РС-а па је, захваљујући томе, један од разлога за отварање стечаја био елиминисан.

Ипак, суткиња Јелена Божић је била одлучна наставити поступак јер „Електроинжењеринг“ располаже имовином без сагласности привременог стечајног управника, иако је суд то забранио. Донијела је рјешење о општој забрани располагања имовином. Новинарима ЦИН-а Кесеровић каже да је од Тегелтије тражио помоћ јер је претпостављао да неко на суткињу врши притисак:

„Имамо контакте тамо. Кажу, Милане, изгледа да ово неће бити ОК ни кад се све то исплати, да она неће донијети рјешење о обустави (покретања стечаја, оп. а.)“.

Тегелтија пориче да је то урадио: “Шта је њему, који је њему ђаво?“

Кесеровић је морао исплатити Пелемиша и Клепића, покретаче стечаја, након чега је суткиња Божић зауставила предстечајни поступак, а за ЦИН није хтјела говорити. Одбили су и представници ИРБ-а, Пореске управе и Министарства финансија РС-а, укључујући министрицу Зору Видовић, као и стечајни управник и бивши руководиоци Пелемиш и Клепић.

Пошто дуг према ИРБ-у и Пореској управи није плаћен ни након одгоде, издат је налог за поновну блокаду рачуна. У септембру 2019. дуг „Електроинжењеринга“ и ЕЕОП-а према ове двије институције износио је скоро три милиона КМ. У међувремену, покретна имовина бившег Е−РАОП-а почела је да нестаје.

Блокада рачуна

„Електроинжењеринг“ се већ годинама не налази на бањалучкој адреси која је пријављена као сједиште предузећа, а од 2015. године у њему ништа није произведено. Раднике обезбјеђења, који чувају комплекс бившег Е−РАОП-а, нови већински власник Милан Кесеровић исплаћује у кешу.

Машине и осталу покретну имовину, коју је Тегелтија продао „Електроинжењерингу“, Кесеровић је препродао у старо жељезо. Иако каже да је Влади РС-а исплатио мање од четвртине износа, Кесеровић тврди да је то његова имовина.

„Схваташ да је то моја приватна имовина. Ја једини немам обавезу никоме да објашњавам нешто“, каже Кесеровић.

Машине су завршиле у старом жељезу на неуобичајен начин. Кесеровић је договорио са пријатељем Дејаном Максимовићем да их његова фирма „Дори Гроуп“ прода на отпад.

Највећи дио жељеза однијела је ове године зеничка фирма „Тола Цомпанy“.

„Ми смо крајем јануара или почетком фебруара потписали уговор са њима („Дори Гроуп“, оп. а.). Има негдје у уговору да је то њихово. (…) Ми смо купили све предмете од метала који су били унутар тих хала“, рекао је Даријан Милеуснић, директор зеничке фирме.

Кесеровићеве везе са „Дори Гроуп“ нису само пријатељске. Фирму је 2015. године основао његов брат Марио са фирмом из Мађарске коју је Милан заступао. Касније су власништво пребацили на пријатеља и блиског сарадника у „Електроинжењерингу“ Дејана Максимовића. Данас је Максимовић сувласник у фирми „Дори Гроуп“. На рачун ове фирме је уплаћен новац за старо жељезо јер је основни рачун „Електроинжењеринга“ био блокиран.

„Зашто бих ја прихватао новац на рачун уколико ја знам у овом тренутку да су мени резервисана средства“, каже Кесеровић.

Директор „Тола Цомпанy“ каже да је његова фирма на рачун „Дори Гроуп“ уплатила 300 хиљада марака за око 800 тона жељеза. Међутим, „Дори Гроуп“ је три мјесеца касније Управи за индиректно опорезивање БиХ пријавио тек нешто више од 160 хиљада марака промета.

Новинари ЦИН-а су открили да су Кесеровићева предузећа, упркос блокадама финансијских институција РС-а, имала и неке активне рачуне у УниЦредит банци Бање Луке преко којих су могла пословати. Ово је једна од комерцијалних банака са којима послује Влада РС-а.

„Не постоји могућност. То не постоји могућност, сигурно! Ево, ја, колико ми дуго радимо, још нисмо срели такав случај да имате дио активних, дио блокираних рачуна“, рекао је адвокат ових фирми Ненад Барош.

Међутим, новинари ЦИН-а су пронашли да је пет рачуна „Електроинжењеринга“ и ЕЕОП-а било активно у периоду блокаде, док су четири рачуна била блокирана. Према закону, Банка је морала блокирати све рачуне, а новац пребацити на главни рачун како би Пореска управа, ИРБ и други повјериоци могли да наплате дугове.

Уз то, Банка није слала исте податке о рачунима у Централну банку БиХ и Агенцију за посредничке, информатичке и финансијске услуге РС-а, што је била обавезна чинити.

Новинари ЦИН-а су посјетили директорицу Маркетинга Марину Ступар-Марјановић у УниЦредит банци у Бањој Луци и од ње затражили објашњење. Она је неколико дана касније рекла да Банка неће одговарати на питања ЦИН-а. „Оно што Вам ја могу рећи у овом случају, након провјере с моје стране, интерно, ми смо поступили апсолутно у складу са законом”, рекла је Ступар-Марјановић.

Дан након посјете новинара ЦИН-а Банка је блокирала активне рачуне у Кесеровићевим фирмама.

(ЦИН)