Ангела Меркел, сто пута отписана - и даље присутна

Људи који познају Меркелову кажу да она још само жели да не остави Њемачку, ЕУ и свијет у потпуном хаосу.

За Меркелову су често предвиђали ранији одлазак са политичке сцене, посебно када би се пољуљала коалициона влада са социјалдемократама, али након више од 14 година, она је и даље канцеларка и настоји да на тој позицији остане до краја мандата.

У томе има подршку јавности - упркос критикама на рад коалиције, велика већина грађана би жељела да Меркелова остане канцеларка до редовних избора на јесен 2021.

"Ви ме познајете", подсјећа ДW на реченицу коју је Меркелова користила у изборној кампањи 2013. године и констатује да то значи "Са мном знате на чему сте".

Њемачка и свијет више нису оно што су били 2005. године када је Ангела Меркел први пут постала канцеларка.

У Њемачкој је политика постала више поларизована него свих претходних деценија заједно: десничарска Алтернатива за Њемачку је најјача опозиција у Бундестагу, а заступљена је и у свим покрајинским парламентима.

Традиционалне велике партије попут Демохришћана Ангеле Меркел и Социјалдемократа су драматично изгубиле на подршци, напомиње ДW и констатује да се ситуација и у свијету такође погоршала.

"Времена, када смо се у потпуности могли ослонити на друге су махом прошла", рекла је Меркелова прије двије године када је амерички предсједник Доналд Трамп довео у питање постојање НАТО-а.

Годину дана раније, тијесна већина Британаца гласала је за излазак Велике Британије из ЕУ.

Најкасније након референдума о Бреxиту и доласка Трампа, Меркелова је уочила "озбиљну кризу у западним демократијама", примијетио је њен биограф Ралф Болман.

Он каже да је канцеларкин циљ до краја мандата да, "колико то буде у њеној моћи, не остави у хаосу Европу и свијет".

Болман вјерује да канцеларка "жели себе да види као жену која је водила Њемачку кроз многе кризе - финансијску кризу, кризу евра, кризу у Украјини, избјегличку кризу - и то релативно сигурно. Дакле, као политичарку која је донекле сачувала стабилност система".

"Осим тога, Меркелова је и земљу и странку начинила либералнијим и отворенијим, али по цијену да се десничарска популистичка странку уселила у Бундестаг. Тако АфД као опозиција отјелотворује снаге које се противе овим промјенама вриједности", додаје овај биограф.

Меркелова, према оцјени ДW, никада није била велика визионарка. У том погледу је огромна разлика између ње и француског предсједника Емануела Макрона. Након низа приједлога за реформу ЕУ, које је Меркелова или одбијала или игнорисала, Макрон је подстакао велику расправу изјавом о "можданој смрти НАТО".

Многи њемачки Демохришћани пожељели су да се Ангела Меркел барем мало угледа на Макрона, да је барем мало зарази његов жар за влашћу, да удахне њемачке акценте европској политици умјесто што рутински кормилари кризама.

Ипак, Ангела Меркел је понешто успјела да промијени - самим тим што је направила каријеру у патријархалној партији. Одбацује епитет "феминисткиње". "Не желим да се китим туђим перјем", рекла је својевремено за недјељник Цајт.

ДW напомиње да је у Бундестагу удио жена у 14 година откако је Меркелова на функцији значајно опао - са 42 на 31 одсто, као и да Меркелова често прећуткује да је управо она блокирала захтјеве сопствене партије за увођењем квота за жене у Бундестагу.

Са друге стране, она је у највише етаже политике увела неколико жена - своју насљедницу на челу партије Анегрет Крамп-Каренбауер, данашњу предсједницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен или министарку пољопривреде Јулију Клекнер.

Њене ријечи "Познајете ме!" такође сугеришу континуитет. Њен биограф Болман пак каже да је Меркелова спремна на флексибилне одлуке ако су "прагматичне" и одговарају тренутном политичком расположењу.

Као физичарка је вјеровала у нуклеарну енергију, али након тешке хаварије у Фукушими, одлучила је да постепено обустави рад нуклеарних електрана у Њемачкој. На крају је одобрила право на хомосексуалне бракове иако се с тим интимно не слаже. Током њене владавине је укинута и војна обавеза на шта раније конзервативци ни у лудилу не би пристали.

Ништа није било толико контроверзно као одлука Меркелове из 2015. да отвори границе Њемачке за стотине хиљада избјеглица. Алтернатива за Њемачку (АфД) се тада буквално бацила на канцеларку. Када би неки од дошљака у Њемачкој починили злочин, АфД би жртве називала "канцеларкиним лешевима".

Тако је Меркелова за неке постала најомраженија особа у земљи, а за друге спаситељка западних вриједности.

Меркелова је у анкетама и даље често најпопуларнија политичка фигура у земљи или је барем у врху популарности. Али канцеларка је свјесна контроверзи које изазива. Пред посљедње изборе је јавно рекла да је дуго размишљала да ли да се опет кандидује за канцеларку. Ријетко се појављује у изборним кампањама, све мање учествује у дневној политици и углавном се бави државним посјетама.

Ангела Меркел више нема много времена, а лаганим повлачењем са дневно-политичке сцене јасно даје до знања да не треба од ње очекивати више крупне политичке заокрете. Умјесто тога, канцеларка све више препушта терен Анегрет Крамп-Каренбауер која би могла да буде идућа канцеларка - ако се избори у оквиру своје странке.

Али, ко год дође на мјесто Ангеле Меркел, његов рад ће се мјерити с радом дугогодишње канцеларке. А то за насљедника или насљедницу неће бити лак задатак, закључује се у тексту ДW.

(Тањуг)