"Одговорно тврдим да је НАТО добио оно што је тражио"

"Одговорно тврдим да је у сједиште НАТО-а у Бриселу прослијеђено оно што је од Босне и Херцеговине тражено, а то је Годишњи национални програм (АНП), с тим што је он добио другачији назив – Програм реформи", изјавио је за Радио Слободна Европа (РСЕ) бивши војни представник БиХ при НАТО-у, Алија Кожљак.

Ову своју констатацију Кожљак темељи на структури документа која се, како каже апсолутно подудара са структуром Годишњег националног програма који су у НАТО слале многе државе прије БиХ а које је имао прилику видјети.

"У случају БиХ се може десити да су два поглавља сажета у једно, политички и економски аспекти, али је све обухваћено, што се тиче садржаја. Пошто су министри спољних послова земаља чланица НАТО-а у децембру 2018. године понудили Босни и Херцеговини да достави АНП, одговор из ове државе је могао једино бити Годишњи национални програм, јер се зна који су механизми сарадње", каже Кожљак.

"Што се тиче расправе у понедјељак у Народној скупштини Републике Српске", додаје Кожљак, "посланици су на клупама имали превод између којег и оригинала нема велике суштинске разлике. Истина је да се у тексту на енглеском језику на пар мјеста помиње АНП и то заиста није преведено".

"Морам рећи да помињање АНП-а у документу има значајну повезницу између оног што је НАТО тражио и што је као одговор прослијеђено из Сарајева. Такође, недостајале су табеле које говоре о специфицираним задацима и обавезама подијељеним на носиоце или актере који ће реализовати програмске циљеве из Програма реформи", каже Кожљак. 

Хаџовић: БиХ као посебан случај

Документ упућен у Брисел има све карактеристике АНП-а, сматра и Денис Хаџовић, из Центра за безбједносне студије.

"Сада је до челника НАТО-а да оцијене јесу ли  испуњени услови за активирање Акционог плана за чланство (МАП). Документ јесте модификован у односу на оно што су друге земље упућивале, а као што знамо, БиХ је на низу примјера показала да је посебан случај", наводи Хаџовић.

"Надамо се да ће челници НАТО савеза", ријечи су Хаџовића, "имати разумијевања и омогућити БиХ активацију односно дубљу реформу одбрамбених структура што је већ одобрено након анализе документа 'Преглед одбране', који третира реформу у Оружаним снагама БиХ".

"За БиХ је важно да се одобри активирање МАП-а како би се ушло у другу фазу имплементације 'Прегледа одбране', односно како би ступио на снагу план модернизације опреме, како би Оружане снаге (ОС) БиХ могле бити оперативне и како би задовољиле постојеће стандарде", наводи Хаџовић. 

Козар: Прогледано кроз прсте

Војно-политички аналитичар Ђуро Козар, поводом расправе о томе ради ли се о Годишњем националном програму (АНП), каже да су битне реформе које ће БиХ провести а не назив документа.

"Босни и Херцеговини је најбитније да се проведу реформе које су у правилу саставни дио Годишњег националног програма. То су политичка и правна питања, реформа војске, реформа полиције, ресурси и правна питања, комплекс безбједносних питања.

Дакле, то је оно што Босна и Херцеговина свакако треба да реализира и у оквиру њеног приближавања Европској унији. Мислим да се превише политизовало то како се зове тај програм. Очито је да је у сједишту НАТО-а у Бриселу прогледано кроз прсте Босни и Херцеговини, па не траже стриктно АНП, него траже Програм реформи", наводи Козар.

"Најважније је", истиче Козар, "да се програмски принципи остварују на исти начин као што су реформисане Оружане снаге БиХ, да се ради по НАТО стандардима".

"А кад ће се реформе провести, то је неизвјесно. Хрватска је девет година била у чекаоници НАТО-а док није све завршила и била примљена. Хоћемо ли БиХ бити примљена за пет, десет или шеснаест година, колико су највише чекале неке државе да буду примљене, то зависи од темпа провођења реформи", истиче Козар. 

Шолаја: Шири оквир постојеће сарадње

Универзитетски професор из Бањалуке Милош Шолаја је сагласан с оцјеном да је документ прослијеђен у Брисел значајан због предвиђених реформи. Међутим, за разлику од аналитичара из Федерације БиХ, има другачије мишљење о његовом карактеру.

"Програм промјена, трансформација, реформи, које подразумијева Акциони план за чланство уствари се односи на области економије, финансија, политике, права, правосуђа, одбране и безбједности, нешто што свакако мора да се промијени на путу за Европску унију.

"Нажалост", додаје Шолаја, "дуго је и сам НАТО инсистирао на књижењу непокретне војне имовине, што је био исфорсиран услов на самиту НАТО-а у Талину, Естонија".

"Према томе, чињеница је да су реформе потребније да Босна и Херцеговина партиципира у безбједности, да је то много важније него статус документа. У овом тренутку не може се рећи да је то статус МАП-а и да је то пут ка НАТО-у. Једноставно, то је шири оквир партнерства и шири оквир сарадње, који постоји већ тринаест година", каже Шолаја. 

Који су наредни кораци?

Каква је судбина документа који је у понедјељак (23. децембар) однесен у Мисију БиХ при НАТО-у, а већ у уторак (24. децембар) дипломатским путем прослијеђен НАТО штабу, Брисел.

Војни стручњак Алија Кожљак сматра да због предстојећих празника неће бити оглашавања из овог штаба, осим изјаве неког службеника у смислу да је документ примљен.

"За БиХ је најважније да јој се да на знање, одговорили сте на захтјев. Послије тога ће услиједити читав низ консултација о програму бх. реформи у НАТО-у – на разним нивоима, радне групе, комитети, комисије а на крају и Сјеверноатлантски савез. Биће одржан један састанак у Бриселу и један у Сарајеву, како би се овај документ унаприједио и припремила квалитетнија верзија за наредни годишњи план БиХ", истиче Кожљак.

Ђуро Козар је, пак, увјерен да ће из Брисела стићи потврдан одговор.

"Документ не би био прослијеђен да то није прије свега договорено у сједишту НАТО-а. Из Мисије БиХ при НАТО-у Програм реформи је већ уручен, тамо је бх. амбасадор Митар Кујунџић урадио оно што је од њега тражено. Све је урађено по одлуци Предсједништва БиХ, које је не само трочлана власт него је и врховна команда Оружаних снага", наводи Козар.

Програм реформи је усвојило Предсједништво БиХ на сједници одржаној 19. новембра 2019. године.

Након што је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ у понедјељак 23. децембра, потврдио састав новог Савјета министара, овај документ је посредством Мисије БиХ, прослијеђен у НАТО штаб у Брисел.

Више амбасада БиХ, међу њима и САД-а, поздравило је формирање Савјета министара БиХ и упућивање Програма реформи у сједиште НАТО-а.

Предсједништво Босне и Херцеговине, у јуну 2009. усвојило је закључак о упућивању захтјева у НАТО за Акциони план за чланство.

Године 2010. је стигао позитиван одговор са самита НАТО-а одржаног у Талину.

Почетком децембра 2018. министри спољних послова земаља чланица НАТО-а на састанку у Бриселу, донијели су одлуку да се Босни и Херцеговини одобри подношење првог АНП-а. 

(Вијести.ба / РСЕ)