Вишковић: Нека грађани оцјењују рад Владе Српске

Грађани Српске ће од наредне године у болницама и клиничким центрима Србије бити третирани као домаћи пацијенти, чиме ће се створити значајне уштеде у нашем здравственом систему.

Република Српска 19.12.2019 | 08:38

Изјавио је ово у интервјуу за Српскаинфо премијер Републике Српске Радован Вишковић, истичући да Влада ових дана завршава измирење обавеза према здравственом систему Србије.

– Након тога ће фондови здравствених осигурања Српске и Србије потписати споразум који ће омогућити нашим грађанима да приликом лијечења у тамошњим здравственим установама буду третирани као домаћи пацијенти. То значи да ће здравствене услуге, које буду пружане нашим грађанима у Србији, бити за 30 до 50 одсто јефтиније него што је то био случај до сада – навео је Вишковић.

Коју бисте оцјену дали себи за прву годину рада Владе Српске?

Не бих давао себи оцјену, нити Влади Српске. Нека то учине наши социјални партнери, привредници и грађани. Мој принцип рада је да много не обећавам и не причам, већ да што више радим.

Да ли сте у испунили све што сте себи зацртали на почетку 2019. или сматрате да сте могли и више?

Увијек се може и треба више, то је нешто што стално понављам. Међутим, ако погледамо уназад у протеклих годину дана мислим да смо направили добре резултате. Сама чињеница да смо имали ребаланс буџета који је за 60,6 милиона КМ већи од првобитно усвојеног буџета, добар је показатељ нашег рада. Поред тога, статистички подаци показују да имамо највећи број запослених у Српској и највећу покривеност увоза извоза од када се тај податак мјери код нас. Такође, просјечна плата је порасла и сустигла ону у ФБиХ. Ова Влада је повећавала плате и правила бенефите и подстицаје привреди, те уредно сервисирала све обавезе. Буџет је стабилан и ликвидан.

Оно што треба подсјетити јесте чињеница да смо имали проблем око расподјеле прихода од ПДВ, чиме је Српска у овој години оштећена за неких 35 милиона КМ. Да смо имали тај новац, тада би ребаланс буџета у овој години био увећан за скоро 100 милиона КМ.

Треба напоменути да је у овој години дошло и до повећања страних инвестиција у Српску. Многе стране компаније желе да преселе своје погоне овдје и да раде у Српској. У наредном периоду имаћемо разговор са једним озбиљним инвеститором из Аустрије који жели да пресели своју производњу из Пољске у Лакташе. Већ имамо неке привредне субјекте који су преселили у Српску своје погоне из Пољске, Хрватске, Румуније и слично.

Могло се више, наравно, али треба цијенити и околности. Тако треба имати у виду да у протеклих 12 мјесеци није била формирана власт на нивоу БиХ, што је довело до одређеног застоја неких пројеката које смо планирали у овој години. Примјера ради, више од десет мјесеци се чека да се у Парламентарној скупштини БиХ верификује кредитно задужење за изградњу аутопута на коридору 5ц у вриједности од 150 милиона евра. Да је то ишло неким својим током, данас би имали уведеног извођача на тој дионици.

Шта сматрате највећим успјехом у овој години?

Планирали смо буџет за наредну годину увећан за 168 милиона КМ у односу на ову годину. То се никада раније није десило. То је омогућило да расту плате, пензије и друга давања, те да се подрже сва она питања о којима смо раније говорили. Све оно што сам рекао у експозеу и што смо направили у плану рада Владе за 2019. годину ми смо реализовали или започели реализацију у преко 80 одсто. Остатак нисмо могли због неформирања власти на нивоу БиХ и ФБиХ.

Од онога што смо реализовали могу да издвојим чињеницу да повећавамо износ за подстицај за пољопривреду, породицама са троје и више дјеце дајемо бесплатне уџбенике од 2. до 9. разреда. Са Савезом општина и градова Српске дајемо социјално угроженој дјеци бесплатне уџбенике, свим редовним студентима биће омогућено бесплатно школовање, а кроз буџет ћемо обезбиједити и милион марака за врхунске спортисте. Такође, увели смо и кредитну линију за младе до 35 година за њихово самозапошљавање и слично.

Шта ће бити приоритети рада Владе Српске у наредној години?

На самом почетку нашег рада смо врло јасно рекли шта нам је фокус, односно детектовали смо пет кључних проблема у Српској. То су неконкурентна и непродуктивна привреда, неодржив здравствени систем, проблеми у јавном сектору, демографска питања и образовни систем неприлагођен потребама тржишта рада. На тих пет проблема одговорили смо са седам мјера Владе са којима смо кренули у реализацију у овој години. То су конкурентна и продуктивна привреда с циљем повећања плата, одржив здравствени систем, ефикасан јавни сектор, прилагођавање образовања потребама тржишту рада, демографска политика, европске интеграције, међународна и регионална сарадња и дигитална економија.

Међутим, не може неко очекивати да се ових седам мјера ријеши у години дана или пар мјесеци. Ово су системске и дугорочне мјере. Битно да се крене са мртве тачке и да Влада има искрену намјеру да се ухвати у коштац с тим проблемима.

Синдикалци имају примједбе на рад Владе, јер сматрају да је превише благонаклона према послодавцима и да им превише излази у сусрет. Да ли је то баш тако?

 

Поштујем њихов став, али да нисмо имали добру сарадњу и са пословном заједницом вјерујем да не би могли остварити ове резултате које смо остварили. Моја благонаклоност према пословној заједници није била у смислу урушавања буџета или умањења права радника већ на повећавању плата и запослености, а тиме и останак наших људи у Српској. Разумијем став Савеза синдиката Републике Српске. Они су донекле у праву са том својом тезом, јер вјероватно њом желе поручити послодавцима: „дајте и ви још мало више према својим запосленима јер сте од Владе добили довољно“. Ту се у неком дијелу могу сложити с њима.

Још једна од примједби синдикалаца је што се још није кренуло у „жестоку борбу против сиве економије и појачан рад контролних органа“. Због чега је то тако?

Прихватам тај коментар уз једну опаску. Дошло је до кадровских промјена у самом Инспекторату РС, док је у парламенту Српске ове године био Нацрт закона о инспекцијама, који би се сљедеће године требао наћи пред посланицима у приједлогу. У том закону се мијењају неке ствари и пооштравају. Желио сам да се тај закон донесе и почне примјењивати од јануара наредне године, али сам уважио захтјеве да се о њему претходно води широка расправа и уваже све примједбе пословне заједнице, синдиката, Инспектората и људи из струке, како би био проводив на терену и дао добре резултате. То је разлог зашто имамо мало кашњења. У нашем плану за 2020. годину, поред тог закона, још једна мјера коју планирамо у циљу смањивања сиве зоне јесте улазак у нови систем фискализације. Нови систем ће омогућити да Пореска управа Републике Српске добија податке о сваком рачуну појединачно у тренутку када се обавља плаћање. Нови систем фискализације ће бити заштићен и у њега нико неће моћи да убацује своје системе и тако избјегава плаћање обавеза. Тиме ће бити значајно смањена сива зона. Исто тако, настојаћемо да у наредној години што више продајних мјеста и привредних субјеката буде подведено под картични начин пословања, што ће омогућити већи и бољи увид у промет који остварују.

Није нама намјера да се обрачунавамо са било ким већ желимо да доведемо све наше привреднике у исти статус. Када их доведемо у исти статус имаћемо простора да идемо са мјерама растерећења.

Синдикат здравства Републике Српске сматра да су медицинари у овој години били запостављени. Како коментаришете ове оцјене?

Здравствени радници су од 1. октобра добили повећање цијене рада са 135 на 145 КМ, што значи раст плата од неких седам одсто. Разговарали смо и о прековременом раду, ноћном раду, дежурствима и томе да напокон одвојимо рад од нерада или, боље речено, да платимо рад. Мој став је да не требају сви у здравственом сектору да буду плаћени једнако. Да ли је реално да сви имају исту плату? Није. Не могу, на примјер, сви доктори бити исто плаћени, већ требају бити плаћени по учинку.

Да ли је логично да неко ко у току мјесеца има 100 операција на крају буде плаћен исто као онај што је имао 20 операција? Није. Мислим да треба стимулисати људе за њихов рад и не стављати их све у исту раван.

Пацијенти су најбоље мјерило нечијег рада. Имате у породичној медицини у истом дому здравља, на примјер, случајеве да је код једног доктора регистровано 2.500 пацијената, а код другог 700. Не могу та два доктора имати исту плату. Ако у свакој сфери друштва идемо на то да платимо рад, квалитет и струку, онда је крајње вријеме да и овдје почнемо размишљати на тај начин. Вјерујем да би се с тим сложили и многи медицинари. Волио бих да отворимо расправу о тој теми у коју ће се укључити не само представници синдиката, већ и сви здравствени радници.

Не може се рећи да не улажемо у здравствени сектор. Имамо ново крило болнице у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, затим нове болнице у Бијељини и Источном Сарајеву, а реновира се и болница у Фочи, те дограђује болница у Зворнику и гради нова у Добоју. Све су то предиспозиције да здравствени радници имају боље услове, новију опрему, савременију апаратуру и да могу на бољи, бржи и квалитетнији начин дати здравствену услугу нашим грађанима.

Остаје да у наредном периоду ријешимо и питање повећања њихових плата. Не волим бити популистички премијер, па рећи “ми ћемо повећати плате 20 одсто”, а када дође исплата да нема пара. Када се створи простор за неко повећање пензија или плата, ми ћемо повећавати.

(Српскаинфо)