"Бањалуку видио у Хрватској, а Тузлу у Србији"

Том је приликом загребачки надбискуп, кардинал Јосип Бозанић изрекао заиста невјеројатне ствари попут тога да је Туђман ”велики градитељ наше државне сувремености”, да је ”први хрватски предсједник био је промицатељ хрватске помирбе”.

Босна и Херцеговина 17.12.2019 | 08:06

Име др. Фрање Туђмана, нагласио је Бозанић, уписано је у историју хрватске државности ”као утемељитеља сувремене хрватске државе”.

За Бозанића, Туђман је ”један од устрајних и стрпљивих градитеља који је предводио ослобођење земље и обликовао темељне државне институције, од којих неке у каснијем периоду нису биле поштеђене од оспораватеља упитне добронамјерности. Међутим, што вријеме више одмиче, то његово дјело постаје препознатљивије. Признају му то све више и захвални поштоватељи и некадашњи оспораватељи”.

Кардинал је од прилике рекао што и хрватска предсједница коју је врло јасно подржао у тој проповиједи. Колинда Грабар-Китаровић сматра да је Туђман, ”дубоко вјерујући у свој народ, ујединио домовинску и исељену Хрватску на програму остварења историјског циља – стварања слободне и независне хрватске државе. Био је човјек – рекла је – јасне политичке визије, стратег и државник”.

За нас је важно да се Туђмана сјећамо на Међународни дан људских права (10. просинца), који је установљен као спомен на доношење Универзалне декларације о људским правима. Истина, стварањем независне државе Хрвати у РХ и сви грађани добили су политички оквир за њезино испуњење и за стварање друштва у којем ће достојанство и права сваке особе бити заштићена у заједничкој одговорности промицања општег добра.

Али перверзно је и баш идиотски повезивати Фрању Туђмана с културом људских права јер је Туђман био, и то жестоко, генератор устава који је негирао и газио људска права.

Међународни казнени суд за бившу Југославију га, уосталом (у предмету Прлић и други), терети за удружени злочиначки потхват с циљем да разбије Босну и Херцеговину и анектира неке њене дијелове, то јест за планирање активности који се нису могле извести без злочиначких радњи.

Итекако су нам познате изјаве Фрање Туђмана које су послужиле хашким тужитељима. Књига “Стенограми о подјели Босне”, коју су укоричили Ферал Трибуне и Дани, састављена је од аутентичних разговора које је водио Фрањо Туђман. Будући да је ријеч о службеним стенограмима, отклоњена је свака сумња да би нека од изјава могла бити фалсифицирана.

Зашто је Фрањо Туђман ове крунске доказе оставио иза себе? Колега Маринко Чулић у тједнику Новости је написао: ”Туђман је био самољубиви лајавац који је снимао затворене састанке којима је предсједао, увјерен да је ријеч о епохалним иступима и вјеројатно је био потајно заинтересиран да буду објављени, што се недуго послије његове смрти и догодило.

Па смо тако могли читати његове изјаве оваквог типа: ‘Босне и Херцеговине није било између два рата. Комунисти су је измислили послије Другог свјетског рата, чак су Муслимане прогласили нацијом, зато да би тобоже ријешили супротности између српског и хрватског народа.’

Говорио је и овако: ‘Наш циљ од почетка није био одржање БиХ каква је данас. То хрватској политици у бити не одговара, јер би на тај начин непрестано била фрустрирана демографским и територијалним губитком у БиХ. Нисмо зато случајно ставили у преамбулу хрватског Устава и Бановину Хрватску.’

А казао је и ово: ‘Перспектива суверености БиХ нема никаквог изгледа. Чак када би се могла одржати Босна и Херцеговина као посебна, шта то значи? Хоћемо ли успоставити границу између Хрватске и Херцеговине да Хрват из Херцеговине не може ићи у своју Хрватску, или овај Хрват тамо’.”

Туђман је био, у то нема никакве сумње, ратни злочинац и све је помно испланирао: он је желио остварити Павелићеву визију усташке државе етнички очишћене од Срба и то барем у границама Бановине Хрватске из 1939. године.

Пажљиво прочитајте и сљедећу изјаву: ”Било ми је страшно, мучило ме то што сам од Туђмана чуо неколико мјесеци прије избора 1990. године. Дошао је у мој ателијер, мислећи ваљда да ће од мене направити свога Аугустинчића, и одушевљено почео причати о томе. ‘Да хрватски народ крвљу мора добити своју државу’, да ћемо ми (он с ХДЗ-ом) направити оно што Анте Павелић није успио направити 1941. године, да ће 50 посто Срба морати спакирати кофере и одселити, а осталих 50 посто или постати Хрвати или нестати!’.

Рекао сам му да је луд, да се мора лијечити и од тада прекинуо било какав контакт с њим. А непосредни повод да почнем радити циклус ‘Вива ла муерте’ као одговор Туђману на његов стравични цинизам и бешћутност, био је један његов говор мајкама и удовицама хрватских бранитеља 1993. године, којима је посмртно уручио одликовања уз ријечи да требају бити ‘сретне и пресретне’ што су им синови и мужеви погинули за Хрватску!” (Идентитет, бр. 61, 2003., стр. 8-11, разговор Мире Шувар с Едом Муртићем).

Био је Фрањо Туђман, заиста, особа изврнута ума: ”Мене ће историја смјестити – бок уз бок – с Францом, као спаситеља западне цивилизације!” (за Тхе Неw Yорк Тимес у травњу 1998.).

Био је ”сретан” што му супруга није ни Српкиња ни Жидовка; веселио се масовном одласку Срба након ”Олује”; према признању Паддyја Асхдоwна видио је Бања Луку у Хрватској, а Тузлу у Србији (гласовити јеловник с банкета у Лондону 6. свибња 1995. – имам и копију исте); урлао је на опозицију и на нас независне новинаре које је мрзио из дна душе…

Фрањо Туђман, да заокружим, сам је себе оптужио; спасила га је од међународног суда само чињеница да је умро.

Том и таквом Туђману ја се нећу ни по коју цијену клањати. Нећу га величати и нећу га уздизати као што то чини Јосип Бозанић. Довољно ми је понижење што морам летјети, захваљујући влади Зорана Милановића, с аеродрома које носи његово име.

А то што га Колинда Грабар-Китаровић велича и глорифицира и што каже да сви ми Хрвати морамо мислити и осјећати као она, то је њена срамота.

Одбијам терет колективне кривице који предсједница и кардинал сваљују на све хрватске грађане, премда сам свјестан да морам носити бреме моралне одговорности за Туђманове злочине у оном смислу у којем је Карл Јасперс писао 1946. у односу на моралну одговорност Нијемаца.

Али ја тај терет носим као хришћанин и као теолог позивајући моје суграђане да се очисте од мржње и од фашизма који су били карактеристика Туђманова понашања.

Ја тај терет носим јер прихватам ријечи Ивана Павла ИИ. о праштању и кардинала Фрање Кухарића о покајању:

”Није главна тежина питања у томе како жалити жртве властите заједнице и како препознати кривицу друге заједнице. Хрвати и Срби, католици и православни, муслимани и други пред тежим су моралним питањем: како жалити жртве друге заједнице, како признати кривњу у властитој заједници? А затим: како окајати кривицу, како задобити опроштење Божје и људско, мир савјести и помирење међу људима и народима?”

Фрањо Туђман – човјек јасне политичке визије, стратег и државник, узор за промоцију културе људских права?

Не!

Фрањо Туђман је срамотна епизода у историји Хрвата: шовинист, националист, фашист, отац корупције… Све само не државник.

С њиме се може идентификовати само ништарија, они који газе људска права. С њиме се идентификује и надахњују Колинда Грабар-Китаровић и Јосип Бозанић.

Аутор: ДРАГО ПИЛСЕЛ

(Аутограф)