Просјечна плата у БиХ расла 13 КМ годишње

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата у Босни и Херцеговини у децембру 2018. године износила је 906 КМ. То је први пут да је просјечна плата у земљи износила преко 900 КМ, што је већ тада грађанима дало наду да ће у наредном периоду доћи до значајнијег пораста примања.

Босна и Херцеговина 16.12.2019 | 11:54 Према подацима Агенције за статистику БиХ, просјечна мјесечна исплаћена нето плата у Босни и Херцеговини за септембар 2019. године износила је 916 КМ, што је за 39 КМ више у односу на исти мјесец прошле године, те 131 КМ више у односу на просјечну плату од прије десет година када је износила 785 КМ.

Према томе, подаци Агенције за статистику БиХ су показали да је током посљедње деценије просјечна мјесечна плата расла око 13 КМ на годишњем нивоу.

Међутим, недавно су се појавиле тврдње како ће у наредном периоду, првенствено због све израженијег одласка људи из БиХ, посебно младих, као и других економских и социјалних фактора, доћи до наглог повећања плата.

Савез самосталних синдиката БиХ покренуо је у новембру ове године и кампању у којој ће од Владе Федерације тражити доношење закона, према којем би минимална, односно загарантирана плата била 1.000 марака. Према анкети Савеза, 53,4 одсто особа од 18 до 45 година је казало да би одлучили остати у БиХ ако би најнижа плата била 1.000 КМ.

Међународни експерт за развојну економију Златко Хуртић је о утиецају одласка људи на економска кретања у земљи, казао да су у почетку људи, посебно млади, напуштали Босну и Херцеговину понајвише из економских разлога али да у посљедње вријеме одлазе првенствено због политичке ситуације.

“Један од разлога је економски, јер примања нису толико висока, посебно за квалификовану радну снагу. Други разлог је политички, односно нестабилност, и трећи је корупција. У почетку је то био више економски разлог, а у задње вријеме одлазе и људи који имају добре плате и који су запослени. Тако да овај други елеменат, а то је политичка нестабилност и висока корупција постају доминантан разлог за одлазак људи, посебно квалификоване радне снаге“, рекао је Хуртић, додајући ипак да се у наредном периоду не треба очекивати неки драстични пораст плата у БиХ, упркос одласку људи из земље.

“Врло се тешко може економски дјеловати на неком драстичном повећању плате које би могло задовољити интерес људи да остану јер у сваком случају, Њемачка и земље у које одлазе, нуде плате које ми овдје тешко можемо понудити“, рекао је овај економски стручњак, истакавши да радници у БиХ, у коначници, пристају на плате које им се нуде на тржишту рада.

“Послодавац ће на крају платити плату коју договори са радником, а радник ће радити за ону плату на коју пристане да ради. Нисам против утврђивања минималне цијене раде, али сам против футуристичког начина одређивања цијене рада као што то раде неки“, казао је Хуртић те истакао да су изјаве како ће загарантирана плата ускоро бити 1.000 марака чисте манипулације.

Према његовом мишљењу, одлучнија и ефикаснија борба против корупције свих у БиХ водила би мањем одласку људи у економски развијеније државе.

“Тренд миграција је веома присутан на овом подручју и бит ће присутан и даље, а то ће имати негативне посљедице по нашу економију, посебно за пензиони фонд који захтијева стабилну и младу радну снагу да би се пензије могле исплаћивати“, казао је Хуртић те додао да посебан проблем представља и чињеница да у БиХ и не постоји веома квалификована радна снага као што се то обично каже, подсјетивши да су недавни резултати међународног ПИСА тестирања најбоље показали стање у бх. образовању.

“Проблем је и што су се у нашем систему образовања појавили факултети који не нуде знање него само узимају новац и производе дипломе које немају никакву вриједност. Наше основно образовање и средње озбразовање имају велике проблеме. Ради се по застарјелом систему који не нуди нова знања. Трендови у образовању се не прате, а систем воде некомпетентни људи“, рекао је Хуртић, што, како је закључио, на крају има негативне посљедице и на економију и привреду цијеле земље.

(Анадолија)