Србија отворила ново поглавље у преговорима са ЕУ

- Србија је на Међувладиној конференцији у Бриселу отворила ново поглавље у приступним преговорима са ЕУ.

Србија 11.12.2019 | 11:02 Отворено је поглавље 4 које се тиче слободе кретања капитала.

Делегацију Србије у Бриселу јуче је предводила министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић, а испред ЕУ отварању поглавља су присуствовали комесар за проширење Оливер Вархеји и предсједавајућа Савјетом ЕУ, финска министарка за европске послове, Тити Тупураинен.

Србија у овом тренутку има 18 отворених приступних поглавља, од чега су два привремено затворена.

Поглавље четири није само сигнал региону или начин да се покаже да је политика проширења ЕУ и даље жива, већ је и показатељ да Србија спроводи реформе, рекла је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Јоксимовић је на конференцији за новинаре послије отварања поглавља 4 изјавила да је овај дан важан за европски пут Србије.

"Отворили смо осамнаесто поглавље у насим приступним преговорима. Осамнаест од 35 значи да смо више од пола отоворили вечерас. Није то циљ сам по себи, важно је затварање поглавља, важно је постићи све оне стандарде које смо обећали грађанима и које наравно смо задали и себи као циљ", казала је Јоксимовићева.

Она је додала и да ова половина пређеног пута има свој значај и да свакако показује да Србија не стоји у мјесту, као и да, без обзира на општу атмосферу која није у посљедње вријеме била наклоњена политици проширења, та политика ипак опстаје.

"Имала је, наравно, својих успона и падова, али ево и овим отварањем поглавља, показујемо да је политика проширења жива", казала је Јоксимовићева.

Отварање новог поглавља доказује, како је истакла, да Србије спроводи реформе.

"Да ли могу да буду брже, могу, посебно у неким областима, и трудићемо се у будућем периоду да убрзамо тај процес, али ово поглавље доказује да је Србија поред успешних економских реформи, остварила и одређени напредак у области владавине права", указала је Јоксимовићева.

Она је нагласила да лично мисли да је на основу онога што је Србија урадила у области владавине права могло да буде отворено и више поглавља, али је подсјетила да је Србија позната као кандидат и приступајућа земља која се не жали и која не тражи никакве уступке, већ само фер и поштен приступ и тако ће бити и убудуће.

"Обезбедили смо до сада финансијску и макроекономску стабилност земље, а отварање поглавља 4 допринеће даљем обезбеђивању сигурнијег, стабилнијег и ефикасниг финансијског и платно-билансног система Србије", казала је.

Даљим усклађивање са стандардима ЕУ у области банкарства, у области тржишта капитала некретнина, инвестиционих и платних услуга биће обезбијеђена дугорочна правна и финансијска сигурност, која је, како је нагласила, у интересу свих финансијских институција, али прије свега у интересу грађана и потенцијалних нових инвеститора.

Јоксимовићева је рекла да је важно да Србија привлачи највећи број директних страних инвестиција у региону, а отварањем овог поглавља додатно унапређује ниво правне сигурности за грађане и инвеститоре.

"Што се тиче овог поглавља, мислим да су све ове реформе које смо као влада предузели, економске реформе које су биле и непопуларне и тешке за наше грађане почеле да дају ефекте и довеле до тога да је ове године први пут забележен проценат незапослености испод 10 одсто. Мислим да су то ствари које наши грађани препознају, а наравно и Европска унија", рекла је Јоксимовић.

Она је додала да Србија подржава све друге за западног Балкана који имају европске аспирације и да посвећује велику пажњу регионалној стабилности и побољшању односа и подизању повјерења у региону.

Како је истакла, Србија управо зато очекује да ће нови сазив ЕК на челу с Урсулом фон дер Лајен и комесаром за проширење Оливером Вархејием наставити кредибилну политику проширења.

Јоксимовићева је поводом краја финског предсједавања ЕУ казала да ни тој земљи сигурно није било лако јер је, као и Србија, имала више амбиција, али да и ово ново отворено поглавље показује да резултат ипак постоји.

Српска минситарка је рекла и да Србија очекује и да ће нови сазив ЕК дати нови замајац за јачање ЕУ и њене политике проширења.

Она је подсјетила и да Хрватска, која познаје земље региона и залаже се за политику проширења, 1. јануара преузима предсједавање ЕУ, и да у складу са свим тим околностима очекује да ће наредна година бити и боља од ове за све оне земље које имају аспирације ка чланству у Унији.

Комесар за проширење Оливер Вархеји каже да је отварање новог поглавља позитиван сигнал како за Србију, тако и за земље западног Балкана, али и за политику проширења.

"Задовољан сам што смо успјели да отворимо једно поглавље у приступним преговорима са Србијом. То ће помјерити земљу на путу уласка у пуноравно чланство ЕУ", изјавио је Врахеји.

Он је након Међувладине конфренције ЕУ - Србија нагласио да је отварање новог поглавља са Србијом важно и за нову комисију која је, како је оцијенио, потпуно посвећана ЕУ перспективи цијелог западног Балкана.

"Мој лични приоритет ће бити рад на проширењу и приступања западног Балкана и надамо се да ће најмање једна од ових земља бити спремна да се придружи Унији на крају овог мандата Комисије", казао је Вархеји.

Комесар за проширење је оцијенио да отварње поглавља 4 показује да има напретка у реформама у Србији.

"Видјели смо да је Србија направила значајан напредак у области слободног протока капитала, безбједним платним системима, превенцији прања новца и успостављању услова за здраво пословно окружење", навео је Вархеји.

Он је додао да је слободан проток капитала једно од четири основне слободе унутрашњег тржишта ЕУ без којих је немогуће постати чланица.

Вархеји је додао да је слободан проток капитал и предуслов за директне стране инвестиције у Земљи.

"Посла још има, ми смо ту да помогнемо Србији да заврши тај посао и већ сљедеће години отвори нова поглавља", закључио је комесар.

Вархеји је додао да је важно да Србија настави реформску агенду и да као "лидер у преговорима" треба да буде и примјер земљама региона.

Поручио је да ће нова Европска комисија покушати да "убрза и обезбиједи бољу динамику" процесу приступања западног Балкана и Србије.

Вархеји је најавио да ће већ у јануару Европска комисија изаћи с приједлогом нове методологије проширења која ће се заснивати на четири критеријума: кредибилитету, предвидљивости, динамици и јачем политичком вођству.

Председавајућа Савјетом ЕУ финска министарка за европске послове Тити Тупураинен рекла је да је отварање новог поглавља са Србијом позитиван сигнал за цијели регион западног Балкана.

"Као предсједавајућа Савјетом ЕУ задовољна сам што завршавамо наше предсједавање Међувладином конфренцијом са Србијом и што могу да најавим да Србија отвара поглавље четири", изјавила је Тупураинен.

Она је након Међувладине конференције у Бриселу позвала Србију да настави своје реформске процесе посебно у области владавине права и основних права.

"Кључно за Србију је да покаже јачу политичку преданост реформи владавине права. Друго важно питање је нормализација односа с Косовом", каже Тупураинен.

Финска министарка за европске послове каже да ће ЕУ наставити да блиско срађује са Србијом на постизању даљих резултата на ЕУ путу, за које је оцијенила да доносе добробит објема странама у процесу.

(Тањуг)