Година дана након експозеа, Вишковић заборавио на обећања!

Ускоро ће годину дана од када је предсједник Владе РС прочитао експозе пред посланицима у Народној скупштини. Тада је премијер много тога обећао, а шта је од изреченог испунио?

Република Српска 06.12.2019 | 11:21 Могло би се рећи да је Вишковићева влада у годину дана константно покушавала направити козметичке промјене које би створиле утисак да се кренуло са промјенама. Ипак, стварност је много другачија и већина битних и надасве хитних ствари које су обећане на почетку мандата ове Владе су остале неиспуњене. 

Вишковић је прије годину дана у свом експозеу изнио седам приоритета: Повећање конкурентности и продуктивности привреде Републике Српске са циљем повећања плата;
Одржив здравствени систем; Ефикасан укупан јавни сектор; Образовни систем и тржиште рада прилагођени потребама привреде; Побољшање демографске позиције Републике Српске; Истраживање, развој, иновације и дигитална економија; те Европске интеграције, регионална и међународна сарадња.

За сваки од њих је детаљно описао шта ће заједно са министрима урадити. Ипак, послије тачно годину дана скоро ништа од обећаног није испуњено, док је врло мало тога започето. 

Па, кренимо редом.

Говорећи од повећању конкурентности и продуктивности привреде Вишковић је обећао да ће прво доћи до смањења оптерећења на саму привреду. У теорији је и учињено нешто на том плану. Донесен је Закон о подстицајима у привреди који је представљен као реформски, иако се у старту видјело да он неће ништа промјенити. Па је тако већ након неколико мјесеци од његовог доношења постало јасно да је он неславно пропао. 
Иначе, овим Законом, привредни субјекти који повећају плате радницима треба да поднесу захтјеве за додјелу подстицаја у року од 60 дана од дана истека обрачунског периода за који се тражи подстицај и на тај начин искористе ову олакшицу.
Ипак, да од раста плата нема ништа, а то су нам потврдили и синдикалисти.
“Свакодневно сам на терену и разговарам са радницима тако да нажалост морам потврдити да раста плата није било, да се уговори не мијењају нити има каквих најава да ће до тога доћи,” рекао је за Буку Тане Пеулић, потпредседник Савеза синдиката РС.

Ипак, једна мјера која је проведена и која би требала ступити на снагу сљедеће године јесте растерећење послодаваца кроз плаћања породиљског боловања у бруто износу. Ова мјера би могла имати и двојаку корист, посебно у дјелу који се односи на демографску обнову.

Остале олакшице и смањење оптерећања у привреди, те стварање услова за нова запошљавања, посебно високообразованих, како је то обећавао Вишковић су изостале.

Премијер, иако је најавио одлучну борбу против сиве економије до сада ништа није учинио на овом пољу. Најављује прве потезе сљедеће године. 
Оно што је добро јесте да се кренуло у проналажење нове улоге Инвестицоно-развојне банке Републике Српске и Гарантног фонда Републике Српске, као што је и обећао Вишковић.

Саша тривић, предједник Уније удружења послодаваца тврди да има малих помака, али да су најважније стври остале да се ураде и нада се да ће Влада то препознати и што прије ући у процесс растерећења привреде који ће довести наше фирме у позицију да буду конкурентне.
“Генерално постоји сарадња и добар дио се на неки начин проводи. Доболи смо тај Закон о подстицајима, имамо обећање о смањењу парафискалних намета. Ушли смо и у опричу да би могло доћи до промјене образовног Система и да то може се рећи да је задовољавајуће за прву годину, ако занемаримо неке ствари. Оно што је најболније јесте да онај дио који је био носећи у обећањима, а то је растерећење у привреди и смањење пореза и то не иде како треба. Успјели смо договорити мало смањење доприноса ии ма обећања за сљедећу годину, али видјећемо, ” рекао је Тривић.

Што се тиче одрживог здравственог система, тешко да се може рећи да је у претходних годину дана учињено нешто посебно.
Тако је предсједник Владе обећао да ће се дефинисати јасна одговорност свих актера здравственог система. Наравно, до тога није никад дошло. Спектакуларно је најавио “заустављање крварења здравства” које и даље крвари, према мишљењу оних који су упућени у рад здравсвених установа. Обавезе се и даље гомилају, а фискалне одговорности и транспарентности и даље нема. За сада није успостављена ни најављена нова мрежа здравствених установа, нити је ријешен проблем финансирања здравства. Једино што се и даље изводе радови на Клиничком центру у Бањалуци, па се то може приписати обећању о изградњи неопходне инфраструктуре.

Миодраг Фемић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине каже да смо још увијек далеко од заустављања крварења здравственог система.

“У здравству нема апсолутно никаквог помака у смислу оздрављења здравственог система”, рекао је Фемић.

Какво је стање у здравству најбоље показује податак да је у периоду од пет мјесеци, од 30.априла до 30.септембра ове године, само болнички сектор, створио невјероватних 18 милиона КМ новог пореског дуга.

Вишковић је прије годину дана обећао и да ће уредити јавни сектор и учинити га ефикаснијим. Овдје је најавио успостављање регистра запослених у јавним институцијама, али до данас није учињено ништа по том питању. То је, како је гоорио Вишковић прије годину дана требао бити основ за смањење плата и да се изврши прелазак дијела радника из јавног у реални сектор. Резултат након годину дана је још више радника у јавном сектору којима су повећане плате. 
Тако је, умјесто стварања услова за раст плата у реалном сектору, ова Влада одлучила да повећа плате запосленим у ентитетским институцијама стварајући још већи јаз између радника у приватном сектору и оних на државним јаслама.

У овом дијелу екпозеа од свега наведеног у годину дана се само измијенила политика опорезивања игара на срећу која са собом носи низ нејасноћа и која се обавља у једном нетранспарентном поступку.

Након годину дана јединице локалне самоуправе нису постале ништа ефикасније, док је осим популистичких кадровских промјена у Шумама Српске изостала и јасна и свеобухватна реформа јавних предузећа.

Говорећи шта ће учинити из области образовања Вишковић је лијепо срочио у уводу свог излагања прошле године у Народној скупштини једну реченицу: “Образовање треба да подстиче иновације, критичко размишљање и предузетништво и да обезбеђује младима потребне вјештине како би били глобално конкурентни, што је кључни покретач развоја.”
Ипак, ни у плану, а касније ни раду Владе и ресорног министарства нисмо могли нигдје видјети покушај да се започне реформа образовања и крене у успостављање школства у којем ће најважније бити ђаке научити критичком размишљању, пронаћи њихов потенцијал и подстаћи даље развијање њихових вјештина. 

Сав план Владе је концентрисан на прилагођавање образовања тржишту рада, што је добро, ал и исто тако једносмјерно конципирано и без јасне визије за продукцију генерација које би требале бити покретач развоја, а не јефтина радна снага. С тим у вези, у министарству просвјете направили су неке козметичке мјере које су кренули да спорадично проводе, а оне са само односе на дуални систем образовања у средњим стручним и техничким школама.

Мажда највећа ублеха је прича о реформи високог образовања која се у овој години свела на једну мјеру. Тако је као нешто ново најављена одлука да омогући бесплатно студирање за студент који редовно буду “чистили” годину за годином. Свака част, само што су заборавили рећи да је и до сад студирање било бесплатно за оне студент који редовно “чисте” сваку годину, осим за бруцоше.

Што се тиче побољшања демографске позиције РС мора се признати да је први пут након дуго времена направљена свеобухватна анализа стања са препорукама. Ова анализа је показала катастрофалну демографску позицију РС, а ако се нешто хитно не предузме, посљедице ће бити далекосежне.

За сада се још увијек није донесена ни једна конкретна мјера која би пратила ову анализу, али с обзиром да смо за годину дана добили резултате који би требали бити основ за рјешавања проблема, можемо рећи да у овом случају се нешто и радило. 

Ипак, изостале су све остале мјере које су хитно потребне да се проведу не би ли се за почетак ублажио тренд одласка грађана из земље и нагли пад наталитета.
Питање опстанка и останка становништва Српске директно је условљено спровођењем активнијих мјера популационе политике, упозорава професор Драшко Маринковић, предсједник Центра за демографска истраживања.

Истина је да су ове мјере скупе, али колико год да су економски проблеми присутни, морају се, како наглашава, наћи средства за активније програме пронаталитетне популационе политике.

"У буџету Владе, али и локалних самоуправа, требало би планирати већа издвајања за ове намјене, а много би се могло урадити и популационом обуком и снажнијом пропагандом, за што не би требало издвајати велика средства",каже Маринковић и додаје:

“Посебна карактеристика до сада примјењиваних мјера пронаталитетне популационе политике у РС је да оне нису систематизоване, а стимуланс мјерама популационе политике требао би да буде једноставан, јасан, свима доступан, разумљив и привлачан."

Шести приоритет Владе РС је истраживање, развој, иновације и дигитална економија који се претворио у лијепе ријечи министра Срђана Рајчевића, мегаломанске конференцие и огромна средства из буџета за компанију Проинтер. 

О европским интеграцијама и међуанродној сарадњи као посљедњем приоритету Владе РС је сувишно говорити. 

(Бука)