Како су шефови подземља пасоше добијали?

Серија хапшења у Хрватској због фалсификовања пасоша издаваних вођама балканских кланова још једном је потврдила тезу да српски криминалци највише воле путовнице, али и наметнула питање: Како је могуће да већ двије деценије највећи криминалци из региона без икакве муке долазе до хрватског пасоша?

Србија 30.11.2019 | 21:12 Распад Југославије ни на који начин није утицао на сарадњу криминалаца на Балкану. Штавише – почели су још интензивније да сарађују, а њихове вође уточиште неријетко су проналазиле у земљама региона. Да би то остварили, морали су да имају и фалсификована докумената, а њих су, по правилу, налазили у Хрватској. Да је тако, потврђују случајеви Милорада Улемека Легије, Дарка Шарића, Сретка Калинића, Луке Бојовића… који су – сви до једног – прије хапшења имали хрватску путну исправу.

Први је ка путовници посегао Милорад Улемек Легија. Тада само ситни криминалац (с јаким везама у Државној безбиједности), човјек који ће постати организатор убиства премијера Ђинђића, добио је пасош на име Владо Вукомановић. Та путна исправа, испоставиће се касније, једна је од 900 које су издате у хрватском конзултату у Мостару. Легијиним стопама кренуо је и Сретко Калинић, још један члан земунског клана и главни егзекутор Бојовићеве групе.

Он је у Загребу 2006. године преузео хрватске исправе на име Драго Церсар. Хрватска документа користио је и Лука Бојовић, нови вођа “земунаца”, и то на име Маријана Баришића, Хрвата који је нестао 2008. године. Бојовићеви најближи сарадници – Владимир Милосављевић, познат као Влада Будала и Синиша Петрић – приликом хапшења у Шпанији имали су такође двије хрватске личне карте и два важећа пасоша.

Сви ови криминалци путовнице су добијали олако, а оно што је остало енигма јесте ко им је издавао пасоше. Званичне истраге у већини случајева утврдиле су да су у питању нижи полицијски службеници. Међутим, након великог хапшења у сриједу, поставља се питање: “Како је могуће да обични полицијски службеници развију читав систем који ће издавати путне исправе највећим и најтраженијим балканским криминалцима?”. Душан Миљуш, новинар загребачког Јутарњег листа, каже за Блиц да се пасоши у овој земљи фалсификују на два начина.

– Цијена комплета докумената износи око 15.000 евра. Полицајци су имена на која су издавали документа криминалцима налазили углавном међу Србима који су отишли из Хрватске или који су умрли. Такође, доносе се британске и ирске возачке дозволе па се раде замјене дозвола – објашњава Миљуш. Према његовим ријечима, да је у овакву врсту криминала умјешан неко са много веће позиције него што су ухапшени полицајци, може се сумњати, истичући да у рјешењу о истрази посљедње акције стоји да “постоји још Н. Н. особа које су умјешане у то”. 

– Да ли је то неко из полиције или из неких других структура, не знамо, али чињеница је да ово није први пут да се овако нешто догађа. Не чуди да криминалци из окружења потражују хрватска документа јер смо ми чланови Европске уније. Оно што је индикативно јесте да имате људе из полиције који за мало пара пристају на такве послове. Ви можете имати савршена документа, јер ти људи траже имена. То је забрињавајуће, прије свега зато што постоје људи који такве ствари раде, и то пролази већ годинама. То нису небитне криминалне групе и ти су људи спремни да плате колико год треба да би добили оно што желе – указује Миљуш.

(Блиц)