Зашто се НАТО документ крије од јавности у БиХ?

Политички аналитичар Денис Чаркаџић коментарисао је за Вијести. ба договор који су чланови Предсједништва постигли око слања Програма реформи у сједиште НАТО-а у Брисел.

Босна и Херцеговина 29.11.2019 | 15:58 "Гдје се год документ сада налазио, и поред прагматичних разлога у циљу заштите постигнутог договора које сам поменуо, моје је мишљење да је званична страница Предсједништва БиХ једино мјесто на којем он треба да се већ сада налази, на шта обавезује и Закон о слободи приступа информацијама БиХ“, сматра Чаркаџић.

„Мислим да је примарни разлог због којег су се актери који су били укључени у, како израду, тако и у усвајање документа под називом “Програм реформи Босне и Херцеговине” одлучили да он до именовања Савјета министара БиХ остане скривен од очију јавности у првом реду страх да неки од актера његовог усвајања не би издржали суд те исте јавности, те се на крају под њеним притиском и повукли из самог договора“, казао је Чаркаџић коментаришућии тајновитост документа.

Он додаје да, ако се подсјетимо на интерпретације самог документа од стране чланова Предсједништва БиХ, али и позив господина Комшића Милораду Додику да објави документ, тешко се отети утиску да је управо Додик тај који би, обзиром на своје ставове у вези НАТО интеграција БиХ које је износио у посљењих пар година, имао највише проблема да пред јавности и опозицијом у Републици Српској, а могуће и пред неким страним факторима одбрани садржај и сам контекст документа.

„Јер, узевши у обзир чињеницу да је БиХ у МАП-у, “Програм реформи БиХ”, какве год то реформе и у коликом год обиму биле, оне морају бити такве природе која захтијева уговорни однос БиХ са НАТО-м, а то је управо МАП“, каже наш саговорник.

С тим у вези, према његовом мишљењу, посљедњу ријеч ће дати НАТО, када и ако Програм реформи БиХ стигне у његово сједиште у Брисел.

Чаркаџић сматра да, поред овога, иако је процедура именовања Зорана Тегелтије за предсједавајућег Савјета министара БиХ у току, сложени односи и различити интереси странака са сједиштем у Федерацији БиХ, али и могуће незадовољство Руске Федерације самим садржајем Програма реформи БиХ остављају простор за могућност да од свега договореног на крају не буде ништа, или да се имплементација читавог договора пролонгира, што би такође могли бити могући разлози скривања садржаја усвојеног документа.

"Са друге стране, “Програм реформи Босне и Херцеговине” није више документ у форми израде, нацрта или неке врсте нон папер-а, већ је званично усвојени документ од стране највишег органа извршне власти у БиХ-Предсједништва БиХ те тако, по мом мишљењу, већ има правну снагу без обзира на договор да ће се документ у НАТО упутити након именовања новог Савјета министара БиХ“, каже Чаркаџић.

Он додаје да би документ по Закону о слободи приступу информацијама требао бити јаван.

„Гдје се год документ сада налазио, и поред прагматичних разлога у циљу заштите постигнутог договора које сам поменуо, моје је мишљење да је званична страница Предсједништва БиХ једино мјесто на којем он треба да се већ сада налази, на шта обавезује и Закон о слободи приступа информацијама БиХ“, сматра овај политички аналитичар.

Додатни разлог, према мишљењу Дениса Чаркаџића, томе је и чињеница да овакво скривање од очију грађана већ усвојених одлука и докумената од стране извршних органа може представљати опасан преседан и примјер којим би се у будућности могли повести и било који други органи на било ком нивоу у БиХ.

„На крају, држање у тајности једног овако важног, а усвојеног документа говори са једне стране о несигурности, рањивости и хипокризији главних протагониста политичке сцене у БиХ, али са друге стране и о недостатку снаге јавности и грађана у БиХ да остваре своје право да знају какве се одлуке у њихово име доносе“, закључио је Денис Чаркаџић.

(Агенције)